Инвалидска колица контролисана мислима

Корисници инвалидских колица моћи ће да управљају колицима путем мисли, у ствари замишљајући да покрећу леву или десну руку. Тај систем управљања импулсима из мозга, развијен у Федералној политехничкој школи у Лозани, могао би већ у року од 10 година да олакша кретање особама које су потпуно изгубиле контролу над својим удовима, пренео је Глас Америке.

На недавно одржаној демонстрацији у швајцарској амбасади у Вашингтону, демонстратор Микеле Тавела мислима је управљао малим роботским возилом. При том није морао снажно да се концентрише већ је могао слободно да прича са другим људима.

„Врло је лако, то је најлакше, јер је покретање једне или друге руке нешто што стално радимо. Зато нам је врло лако да контролишемо уређаје, тастатуре или инвалидска колица док радимо друге ствари, говоримо, па чак и док читамо", рекао је Тавела, докторанд у Федералној политехничкој школи у Лозани.

Систем развијен у тој школи омогућава корисницима да управљају инвалидским колицима замишљајући да покрећу леву или десну руку. Вођа пројекта био је професор Хозе дел Милан.

„Интерфејс мозак-машина је систем који омогућава хендикепиранима, физички непокретним људима, да комуницирају са спољним светом и да управљају уређајима", истакао је професор Дел Милан.

Милијарде неурона у нашем мозгу непрестано шаљу слабе електричне импулсе ка мишићима, омогућавајући нам да ходамо, рукујемо предметима и чинимо разне покрете. Од мозга, импулси путују кичменом мождином до мишића. Али ако се та веза због повреде или болести прекине, импулси не стижу до мишића иако их мозак шаље.

Научници су стога смислили специјалну капу која „хвата" те импулсе кроз кожу и шаље их у компјутер, који покреће соленоиде и моторе у инвалидским колицима.

Професор Дел Милан нагласио је да је у почетку било веома тешко издвојити праве импулсе из „шуме" сигнала које су хватале електроде у капи. Временом, научници су развили софтвер који препознаје одређене шеме сигнала и претвара их у команде за инвалидска колица.

„Практичне могућности које интерфејс мозак-машина нуди инвалидима могу се поделити у две категорије, комуникацију и контролу замишљених или постојећих уређаја, као што је ова столица", рекао је професор Дел Милан.

Свака команда извршава се за отприлике једну секунду. Професор Дел Милан истиче да он и његов тим имају два циља, да ову технологију тестирају на пацијентима и покажу да је она применљива, као и да добију гаранције да инвалиди могу дуго да је користе.

Потребни су још многи тестови, али се научници ипак надају да ће у року од 10 година ова технологија омогућити лакши живот потпуно непокретним људима.