Студија спроведена на 1,2 милиона деце оповргава везу између аутизма и алуминијумових соли у вакцинама

Истраживачи у Данској су испитивали безбедност једног одређеног састојка вакцина – алуминијумових соли – које, упркос честим научним оповргавањима, и даље представљају једну од главних тема међу скептицима вакцинације.

Клиничка испитивања су темељно тестирала њихову безбедност, а користе се у такозваним „мртвим“ вакцинама већ више од 70 година како би се појачао имуни одговор на ниже дозе лека.

Иако ове соли садрже јоне алуминијума, њихова хемијска својства су потпуно различита од чистог алуминијума.

„За родитеље је веома важно да схвате да ми не убризгавамо метал деци. Наша студија се бави многим забринутостима и пружа јасан и снажан доказ о безбедности дечјих вакцина“, рекао је епидемиолог и главни аутор студије Андерс Хвид из Статенс Серум Института у Данској за Ен-Би-Си њуз.

Од 1997. до 2020. године, Хвиид и његове колеге пратили су здравствено стање више од 1,2 милиона данских малишана користећи национални регистар који садржи податке о вакцинацијама, дијагнозама и потенцијалним пристрасностима.

Нека деца су рођена у периоду када је било препоручено мање вакцина са алуминијумовим солима, док су друга одрастала у време када их је било више.

На крају, изложеност детета алуминијумским солима из вакцина пре друге године живота није имала значајну везу ни са једном од 50 хроничних болести, укључујући 36 аутоимуних, девет алергијских и пет неуролошких поремећаја у развоју.

Недостатак везе између дозе алуминијумових соли и дугорочног здравља детета снажно указује на то да је овај састојак безбедан за употребу.

Едвард Белонгија, пензионисани епидемиолог који је деценијама проучавао безбедност вакцина, а није учествовао у овом истраживању, рекао је за Стат њуз да је ово „највећа и најодлучнија опсервациона студија о безбедности изложености деце алуминијуму из вакцина“ за коју зна.
Додао је да би ова студија „требало да отклони све преостале сумње“ о потенцијалним здравственим ризицима.

Упркос је тачно да су нека истраживања на животињама изазвала забринутост због могућих неуротоксичних ефеката алуминијума, та испитивања су укључивала високе дозе током дужих временских периода.

У поређењу с тим, количина алуминијумских соли која се користи у дечјим вакцинама је изузетно мала – далеко испод утврђених безбедносних граница. У свакодневном животу, алуминијум је готово свуда присутан, а количина коју деца унесу путем вакцина је занемарљива.

Алуминијум је неизбежан део наше исхране – налази се у биљкама, земљишту, води и ваздуху.
Свесно или несвесно, одрасла особа дневно унесе око седам до девет милиграма алуминијума из различитих извора.

Према неким проценама, ако беба прими све препоручене вакцине у првих шест месеци живота, то би износило око 4,4 милиграма алуминијума. У истом периоду, дојена беба унесе око седам милиграма, а беба храњена формулом око 38 милиграма алуминијума.

Када се алуминијумски катализатори из вакцина убризгају у мишић, улазе у крвоток и потом се прераде у бубрезима и излуче из тела. У једној студији са 85 беба, концентрације алуминијума у крви и коси нису порасле након вакцинације, што сугерише да се алуминијум не акумулира и не достиже токсичне нивое у организму.

Светска здравствена организација наводи да ниво алуминијума након вакцинације „никада не прелази безбедносне границе које су прописане у САД – чак ни код новорођенчади са малом телесном тежином“.

Данас постоје снажни докази да су алуминијумски адјуванси безбедни за употребу у дечјим вакцинама. Уз то, сваке године се захваљујући вакцинацији спречи око четири милиона смрти.

Дечје вакцине не угрожавају животе деце – оне их спашавају.