Тајну чува успавани замак

Луис Мантин који је умро у 54. години живота, давне 1905. године, желео је да остане познат и 100 година после смрти.

Као богати нежења није имао коме да остави своју имовину, па је раскошни дворац, изграђен на рушевинама дворца из 15. века, одлучио да запечати у намери да га нека млађа поколења отворе 2005. године.

Имућни власник здања потрудио се да у дворац угради све што је тада било модерно и доступно.

Спровео је струју, направио тоалете, те опремио дворац тада модерним уређајима и намештајем који је мало ко могао да приушти.

Свој живот Француз је посветио уметности, историји и археологији, тако да је његов дом читав век скривао изузетно вредну литературу, уметничке вредности и збирке препарираних животиња.

Враћање старог сјаја

Након Мантинове смрти о замку нико није водио бригу, али након испуњења Матинове последње жеље, то јест истека 100 година, локалне власти су одлучиле да уложе чак три и по милиона евра у реконструкцију здања.

„Мантин је био опседнут пролазношћу времена и смрћу. Желео је да његова кућа остане непромењена, да буде као временска капсула како би будуће генерације знале како је живео један племић на прелазу у 20. век", објаснио је кустос Мауд Лејоудек за телевизијску кућу Си-Ен-Ен (CNN).

Лејоудек је нагласио да је кућа била пуна влаге, буба и да су зидови били у изузетно лошем стању, али да ће, упркос свему томе, као музеј бити јединствена, јер је остала нетакнута читав један век.

Обнова дворца траје већ пуне четири године, а 30 стручњака мукотрпно и прецизно ради на рестаурацији како би и унутрашњост и спољашност Мантиновог дома поново могли да засијају некадашњим сјајем.