Герилци који саде цвеће

У великим градовима света шири се нова врста урбане гериле, али која не носи пушке и пиштоље, него сади цвеће.

Покрет који се већ проширио у Лондону, Паризу, Лос Анђелесу назван је „герилско баштованство", као нова врста урбаних графита и борбе за заштиту животне средине.

„Герилски баштовани" су грађански активисти који трансформишу урбани пејзаж садећи цвеће на јавним, запуштеним просторима без дозволе. Могли би их звати графитима са сунцокретима и петунијама.

Вероватно је да су изабрали израз герила, јер се појаве и изгубе у кратком временском року.

„Одаберемо место и дођемо без дозволе. Урадимо оно што треба да урадимо и - изгубимо се", каже Тереза Бланер и њен партнер Дог, који су покушали да сађењем цвећа упозоре и спасу заборављени део свог вашингтонског суседства.

Они имају и своје блогове на којима пишу о својим баштованским графитима - често начињеним кришом и под окриљем ноћи. Често користе Интернет за оглашавање о месту наредне „акције".

У герилском баштованству важно је да се користе биљке које не захтевају велику негу и треба да се сади тамо где се не одржава зеленило, где и иначе неће настати нешто лепо.

„Герилски баштовани" често бирају истакнуте локације да би упутили поруку о заштити средине - канализациони отвор или напуштену кутију за новине. Међутим, Тереза каже да њени герилци више воле да стварају сталне урбане баште које људи и општински радници касније неће моћи да униште.

Ови плацеви сада можда не изгледају нарочито привлачно. Али када дође пролеће, уместо попуцалог бетона, ту ће бити жбуње и цвеће. Иако су вероватно прекршили градске прописе о приватном поседу, они не очекују да ће имати проблеме са полицијом.

„Ми смо им најмања брига. Суботње вече у граду? Сигурна сам да се ту догађа далеко више ствари од баштована који саде биљке у мраку", закључила је Тереза.