Најзад пензионисан!

Више нема места за незадовољство Светислава Недељковића из Леушића, код Горњег Милановца коме је недостајало осам сати рада да би остварио пуну радну пензију. У Чачанском фонду јуче му је уручено решење о пензионисању.

Из Леушића у Чачак, Светислав се упутио са неповерењем. До пензије га је делио само један радни дан.

Без посла је остао после 38 година радног стажа, а из чачанске Фабрике резног алата отишао је уз услов да до пензије буде на тржишту рада.

„Фактички, оног дана кад сам узео документа ја сам скинут са евиденције и ту више нема могућности да тражим решење за свој проблем, односно за свој случај", рекао је Светислав.

Недељковић се прибојавао да ће, ако свој проблем не реши, морати да сачека још пет година и стекне услов за старосну пензију. Да би имао 40 година радног стажа недостајало му је осам радних сати.

„Разлог томе је што је неке 2003. године, вероватно због недостатка посла, излаз имао, због тога му је стаж умањен у тој години, јер није покривен доприносом за пензионо и инвалидско осигурање", објаснила је Кринка Лукић, директорка филијале Фонда ПИО у Чачку.

Вредност доприноса за један радни дан је 116 динара што је дупло мање од аутобуске карте коју је Недељковић морао да плати од куће до Чачка, али је, ипак, данас дошао до заслужене пензије.

„Нешто ћемо скромно обележити. Сасвим је логично да човек када напуни 40 година (радног стажа), то је један леп догађај за сваког човека."

Недељковић је читав радни век провео као металобрусач. Никада није био на боловању нити је каснио на посао, зато је једва чекао дан када ће званично отићи у пензију.