Календарски малер или мит?

Постоји веровање да се лоше ствари дешавају када 13. дан у месецу „падне" у петак и док су неки тог дана опрезнији него иначе, многи не придају значај интригантном датуму.

Страх од броја 13 неки повезују с древним нордијским митом о дванаест богова који су приредили вечеру, на коју је непозван упао 13. гост, несташни Локи који је успео да слепог бога таме, Ходера, наведе да убије Балдера, бога весеља и задовољства.

Према веровањима из времена старог Рима, вештице су се увек састајале у групама од по 12, док је 13. учесник окупљања редовно био нико други него сам ђаво.

Постоје и објашњења која се доводе у везу са хришћанством, па је тако Јуда, апостол који је издао Исуса, био 13. гост на Последњој вечери, Ева је једног петка 13. понудила Адаму јабуку, тог дана је почео Велики потоп, обустављена изградња Вавилонске куле, а и Каин је, наводно, убио Авеља.

Постоји и теорија да порекло „баксузног датума" потиче од петка 13. октобра 1307. године, када су по наредби француског краља Филипа IV Лепог сви темплари у Француској ухапшени и подвргнути тортури, њихова заповедништва стављена под краљевски печат, а сва добра заплењена.

И сам број 13 је предмет фобије па тако многи солитери у свету немају 13. спрат, аеродроми 13. писту, болнице и хотели собе са тим бројем, а многи трискаидекафоби, како се називају људи који се боје броја 13, указују на неуспелу мисију на Месец „Аполо 13".

Да и у Србији постоји фобија од броја 13 говори податак да је 1898. године, када су у Београд дошли први телефони, број 13 нико није желео да узме, али да се на крају све решило тако што је број додељен Љуби Срећковићу за београдску кланицу.