Србија колевка вампира?

Иако је у свету устаљено мишљење да вампири потичу из Румуније и Трансилваније, немачки историчар др Петер Марио Кројтер у свом докторату „Веровање у вампире у југоисточној Европи" тврди како су Србија и Хрватска заправо колевке ових митских бића, пише Слободна Далмација.

Немац то аргументује тиме што први сачувани писани документи о веровању у вампире, које је пронашао, не потичу из Румуније, него из Србије, а потом и из Хрватске.

Он у свом раду спомиње указ цара Стефана Душана из 1342. године, којим се свештеницима забрањује учешће у ископавању и спаљивању лешева за које се сумњало да имају чаробне моћи.

Као први конкретни случај наводи причу о Арнонту Павлу из, како каже, села Медвеђе близу Београда из 1720. године, кога је, наводно, прогонио вампир, због чега се Павле премазао крвљу самог вампира како би га се ослободио, али није успео јер су сељаци убрзо пронашли Арнонтов леш и спалили га, за сваки случај.

Кршник - хрватска верзија „Ван Хелсинга"

Да је митом о вампирима од давнина била „заражена" и Хрватска, др Кројтер потврђује причом о постојању тзв. кршника у Далмацији - који се боре против вампира.

Реч је о људима који су рођени у посебним околностима, рецимо за време јаког невремена.

Душа напушта тело кршника, кад је то потребно, и креће у борбу против вампира, објаснио је др Кројтер.

Писана документа о вампирима у Румунији појављују се много касније, па се тврдње др Кројтера да је је реч о великој заблуди о пореклу вампира могу сматрати тачним, каже бивши опатијски градоначелник др Амир Музур, велики познавалац историје.

Он, међутим, скреће пажњу да у вези с вампирима постоји традиција која се често преплиће с оном о вукодлацима, вештицама и која је везана за култ плодности, тако да је тешко тачно утврдити њихово порекло.

Читав Балкан је био инфициран тим култом, а стварно постоје и документоване илустрације бројних случајева на овим просторима, каже др Музур.

Колекционар Маринко Пољак у потпуности дели мишљење немачког историчара.

„Наши стари људи су имали разне узречице којима су нас плашили, а које су се задржале до данашњих дана: не гледај се ноћу у огледалу, не звижди ноћу, не ходај уназад, не држи ноћу отворен прозор да ти 'мора' не уђе и исиса из тебе снагу", објашњава Пољак.