Научници открили изненађујућу астрономску чињеницу на Ван Гоговој слици

Научници су дошли до изненађујућег открића проучавајући слику Звездана ноћ Винсента ван Гога из 1889. године и тврде да она не приказује ни звезде ни ноћ за које се досад веровало да су на њој представљени.

Истраживачи су користили различите методе како би утврдили које је ноћно небо заправо приказано на слици. Према њиховим налазима, реч је о небу изнад Сен Реми де Прованса, у Француској, у часовима пред зору, око 22. јула 1889. године.

Астрономи већ годинама покушавају да протумаче слику на основу познавања изгледа ноћног неба, а средином осамдесетих година прошлог века објављене су две значајне студије. Међутим, њихови закључци били су опречни, па су посматрачи уместо тога углавном били усмерени на симболичка тумачења слике.

Ново истраживање покренуто је након што је његов главни аутор посматрао слику и закључио да је постојеће тумачење о томе који део неба она приказује незадовољавајуће.

„За астронома посматрача, звездано јато на слици Звездана ноћ представља Хијаде у сазвежђу Бика“, рекао је Елајџа Џонг-хјун Ким, докторанд на Универзитету Кјунг Хи у Јужној Кореји. „Али када сам прочитао раније студије у којима се тврдило да је реч о Овну, имао сам осећај као да ме слика дозива.“

Ким је спровео детаљно истраживање и утврдио да су се у раним јутарњим часовима те јулске ноћи опадајући срп Месеца, Венера и звездано јато Хијаде у сазвежђу Бика налазили близу једно другог, баш као што су приказани на слици. До закључка је дошао на основу теренских истраживања у Француској, као и додатних доказа и података.

Слика се обично датира на основу писма које је Винсент ван Гог послао свом брату Теу 18. јуна 1889. године. Међутим, Месец се не уклапа у изглед неба у том периоду: на слици је приказан као танак срп, док је у то време заправо био у фази опадајућег испупченог Месеца.

Насупрот томе, ноћно небо 22. јула исте године одговара приказу на слици, а Месец је тада био много сличнији ономе који је Ван Гог насликао. Истраживачи су раније наводили да би тај датум могао бити проблематичан јер се веровало да се поклапа са једним од сликаревих напада.

Међутим, додатна научна анализа, заснована на писмима, метеоролошким подацима и напоменама о инсектима, указује на то да се напад заправо догодио крајем јула.

Истраживачи су пронашли место на којем је слика настала и анализирали облике приказане на платну како би потврдили да се пет звезда у средишњем делу слике поклапа са изгледом неба те ноћи.

Према њиховим наводима, цртеж пером који је Ван Гог направио након што је завршио чувену слику још прецизније одговара стварном изгледу неба.

„Надам се да ће ово истраживање подстаћи ново, мултидисциплинарно проучавање редоследа настанка слика из Сен Реми де Прованса и Ван Гогових сликарских метода, као и његовог кретања током тог лета“, рекао је Ким. „Наше истраживање Ван Гогових других приказа неба и даље траје.“

Истраживање је објављено у новом научном раду под насловом „Стварно небо Ван Гогове слике Звездана ноћ: мултидисциплинарна реконструкција“, у часопису Scientific Reports.