Нови евро: Бетовен и Леонардо против птица

Приликом стварања првих новчаница евра намера је била да се прикажу грађевински стилови од антике до данашњег доба, али заправо ниједна зграда са новчаница – нигде не постоји.

У Европи има и превише познатих зграда из свих тих раздобља, а изабрати једну уместо друге непотребно би изазвало гунђање у некој другој земљи.

Један од предлога нових новчаница евра иде у сасвим другом смеру: приказани су познати Европљани.

Новчаницу од пет евра краси певачица Марија Калас, на новчаници од десет евра приказан је композитор Лудвиг ван Бетовен, а физичарка Марија Кири налази се на новчаници од двадесет евра.

Књижевник Мигел де Сервантес требало би да буде на 50 евра, ренесансни уметник Леонардо да Винчи на 100 евра, али једва да ће неко препознати књижевницу и мировну активисткињу Берту фон Зутнер на 200 евра.

Како уопште одабрати само шесторо Европљана?

То је заправо огроман проблем: како и зашто је одабрано само ових шест Европљанки и Европљана? Свима њима свака част, али зашто Бетовен, а не Моцарт? Зашто Сервантес, а не Гете или Балзак? Где су ту Коперник или Галилеј? Да ли је Марија Калас важнија од Аристотела – ако се већ жели неко из Грчке?

Друга серија предлога за мотиве има птице. На новчаници од 5 евра је зидна пузавица, на 10 је водомар, на 20 пчеларица. Једина птица коју ће можда на први поглед препознати више Европљана налази се на 50 евра – бела рода, али онда опет долазе птице познате само озбиљним љубитељима: на 100 евра је сабљарка или авоцета, а на највећем апоену од 200 евра атлантска стрмоглавка.

Ту проблем нису само птице које данашње, све урбаније становништво Европске уније уопште не познаје, него је једва нека од тих птица заиста „европска“. Ако би то био критеријум, онда би ту требало да се нађе, на пример, белоглави суп или тетреб глуван – да наведемо само неке много типичније птице Старог континента.

Шта је то на полеђини?

На полеђини серије са птицама поново су грађевине, али сада институције Европске уније као што су Европски парламент, Европска комисија, Европска централна банка, Суд Европске уније, Европски савет заједно са Саветом Европске уније, као и Европски ревизорски суд.

Ма шта мислили грађани Европе о палатама Уније, још је више слободе остављено у приказима позадине новчаница са одабраним Европљанима – улични извођачи за 5 евра, хорско певање за 10 евра, школа или универзитет за 20 евра, библиотека за 50 евра, музеј за 100 евра и јавни трг за 200 евра. По стилу, прикази сежу од фотореализма па до цртежа неког талентованог наставника ликовног из основне школе.

Било како било, ово је избор жирија од 21 члана, али процес одлучивања још траје. Европска централна банка жели и мишљење грађана Европске уније, а анкета je трајala до понедељка, 21. септембра.

Коначни изглед нових новчаница требало би да буде одлучен до краја године, а ту није реч само о изгледу: садашње новчанице евра релативно су безбедне и тешко их је фалсификовати, али оне могу – и морају бити још безбедније .