Повратак у прошлост се продаје – како носталгија осваја нове генерације
Истраживања из области потрошачке психологије показују да носталгичне поруке могу да изазову позитивније емоције према производу и повећају спремност потрошача да га купи. У култури је тај механизам посебно снажан – не продаје се само филм, фотоапарат, или плоча, већ и осећај који се за њих везује.
Носталгија представља чежњу за прошлим временима, људима, местима или искуствима која се памте са посебном емоцијом. Културна индустрија то препознаје, па тако носталгија постаје успешна маркетиншка стратегија.
„Тренутно чак негде око педесет одсто потрошача кажу да имају одређени сентимент код куповине генерално. То је изузетно висок проценат. И због тога се и дешава да се праве и римејкови филмова и нове варијанте старих фотоапарата“, напомиње маркетиншки стручњак Миљан Премовић.
Филмови и серије добијају нове наставке. Естетика прошлих деценија враћа се кроз сценографију, костиме и музику. Биографски филмови о великим звездама, који су често награђивани, оживљавају нека друга времена.
„Носталгија је увек погодна, јер она брише све те негативне елементе везане за одређено време и у први план избацује само оно што је позитивно“, објашњава филмски критичар Саша Радојевић.
Продаја грамофонских плоча расте годинама, а посебно је занимљиво што међу купцима има све више младих који осећају носталгију, иако не припадају тим генерацијама.
„Упркос свим платформама дигиталним које постоје, упркос разним начинима на које се музика сада и компонује и слуша, млади људи се враћају плочама грамофонским и то мене посебно радује“, наводи Мирољуб Крсмановић из продукције „Метрополис мјузик“.
Подељена су мишљења. Неки сматрају да је носталгија недостатак новог, а други да је добра прилика да квалитетна дела поново постану део популарне културе.
Једно је сигурно – у дигиталном времену, јавља се потреба за споријим ритмом, познатим причама и физичким облицима културе.
