Научници људима дали крила у виртуелној реалности, ево како је на то реаговао мозак

Део мозга који се зове окципитотемпорални кортекс (OTC) користи се за визуелну обраду делова тела, а стручњаци сматрају да је стотинама хиљада година еволуције програмиран да препознаје људске делове тела попут руку и стопала.

Нова студија, коју су спровели истраживачи са Пекиншког нормалног универзитета и Пекиншког универзитета у Кини, имала је за циљ да испита како кортекс реагује на виђење делова тела у виртуелној реалности који уобичајено нису везани за људе: велика, перната крила.

То што се мозак променио у својим обрасцима обраде је доказ да има урођену пластичност која је у стању да се носи са оваквим променама – пластичност која би потенцијално могла да се користи за учење како да се управља новим удовима и да се прилагоди новим начинима кретања.

„Напредак технологије све више омогућава људима да превазиђу еволутивна ограничења, као што је кретање невиђеним брзинама или чак летење. Виртуална реалност помера ове границе даље омогућавајући корисницима да искусе отелотворење вештачких нељудских телесних ефектора који никада нису биолошки присутни, као што су крила", пишу истраживачи.

Истраживачи су регрутовали 25 волонтера, којима су током једне недеље дате четири сесије од 30 минута да испробају своја виртуелна крила. Добили су задатке за обуку, попут летења кроз својеврсне обруче на небу.

У свету виртуелне реалности, крила су потпуно заменила руке учесника – тако да више нису могли да виде своје руке , већ само крила тамо где би требало да им буду руке. Крила су такође дизајнирана да моделирају реалну аеродинамику.

Посматрајући снимке функционалне магнетне резонанце (FMRI) мозга волонтера снимљене пре и после периода обуке, истраживачи су открили да је OTC регион преобликован да снажније реагује на слике виртуелна крила него што је то био случај раније.

Штавише, неуронски образац за крила постао је сличнији обрасцу који се користи за посматрање људских руку, посебно у десној страни мозга (страна која је генерално одговорна за обраду визуелних приказа делова тела који нису руке).

OTC је такође снажније комуницирао са другим деловима мозга повезаним са планирањем координације покрета, познатим као фронтопаријетални региони.

Није сасвим тачно рећи да су виртуелна крила заменила идеју људских руку у мозгу – мождани обрасци генерисани при посматрању крила били су сличнији онима које бисмо могли формирати када посматрамо алате или животињске репове – али је свакако дошло до помака у том правцу.

„Важно је напоменути да не сугеришемо да је крило већ постало део канонског приказа тела. Ми само извештавамо да су њихови профили неуронских одговора постали знатно сличнији онима који су истински делови тела", наводе истраживачи.

Мозак оржава јасну границу између протеза и тела, али у случају крила је другачије

Претходна истраживања показују да када користимо алате или протезе, мозак одржава јасну границу између ових објеката и остатка тела – они се и даље доживљавају као нешто спољашње, што треба контролисати.

Са виртуелном реалношћу и крилима, чини се да је другачије. Ова импресивна искуства као да раде више од стварања илузије, протежући се у област стварног преобликовања онога што мозак види као стварност, чак и изван онога што значи бити човек.

Истраживачи верују да њихови налази могу помоћи у развоју физикалних терапија (на пример, за особе са ампутираним удицама) и у нашем разумевању како се виртуелна стварност може користити за излазак из наших стандардних начина размишљања.

„У будућности бисмо могли да проведемо много времена у виртуелној реалности. Веома нас занима шта би то могло да значи за људски мозак", рекао је психолог Кунлин Веи са Универзитета у Пекингу.

Истраживање је објављено у часопису Cell Reports.