Ко је била Моргана из легенде о краљу Артуру: историја иза мита о најпознатијој средњовековној вештици

У каснијим верзијама легенди, Моргана је најчешће приказана као љубавница или непријатељ – а понекад и обоје – многих Артурових најближих савезника, укључујући Сер Ланселота и моћног чаробњака Мерлина.

Сматра се да је њено презиме, ле Феј, комбинација француске и галске речи за вилу и односи се на њене фантастичне моћи.

Модерне верзије Артурове приче, као што је Би-Би-Сијева серија Мерлин (2008–12) или ирско/канадска серија Камелот (2011), настављају овај тренд. У њума Моргана сарађује са Мордредом, витезом који убија Артура, супротстављајући је краљу и његовим витезовима у епским биткама добра и зла.

Исцелитељка и математичарка

Први пут је видимо око 1150. године као део епске поеме под називом Vita Merlini (Живот Мерлина), коју је написао велшки свештеник Џефри од Монмута.

Она се појављује када Мерлин доводи смртно рањеног Артура на Авалон (острво магије) у нади да ће га Моргана излечити.
Занимљиво је да је ово путовање на Авалон једини део Морганине приче који је у складу са скоро сваком верзијом која се јавља и у каснијим текстовима.

За разлику од каснијих верзија, Морганин најранији облик у Vita Merlini је потпуно позитиван. 

Краљица Авалона, она влада заједно са својих осам сестара, од којих је она најлепша.

Као исцелитељка, она је стручњак за траварство. Такође може да мења облик, што јој омогућава да посећује градове познате као центре учења у средњовековној Европи.

Џефри такође пише да Морган предаје математику својим сестрама. У терминима 12. века, то значи да је вероватно била обучена у математици, финансијама и астрономији. Док је скоро свака племкиња овог времена знала довољно математике да води свој замак, Морганино образовање је значи превазилазило ове норме.

Моћи које јој је Џефри од Монмута дао одражавале су ране облике природне филозофије, најранијег облика научног процеса. Природна филозофија се односила на тежњу да се природа и свет око себе разумеју кроз расуђивање, а не кроз религију.

Морганине моћи спадају у две кључне гране природне филозофије: науку о медицини и науку о некромантији заснованој на физици.

Наука о медицини је мање-више оно што звучи. Међутим, наука о некромантији заснована на физици није се односила на враћање људи из мртвих – то је било проучавање онога што јесте, а шта није могуће.

У периоду пре биологије и физике, многи од најједноставнијих процеса – попут настанка жабе из пуноглавца – сматрани су окултним.

Способност манипулације овим процесима сматрана је ученошћу (и самим тим правилном) праксом магије.

Ова рана верзија Моргане, иако сама није била стварна особа, делимично је била заснована на веома моћној средњовековној жени која је заправо постојала – царици Матилди, ћерки краља Хенрија I.

Џефри је био присталица краљице и то је вероватно утицало на његову одлуку да Моргану прикаже као позитивну и чедну.

Како је Моргана постала зла

Како су артуријанске легенде почеле да се пишу у маниру француских витешких романа (књижевни жанр од 12. до 15. века), Моргана је почела да се мења.

Она је и даље фантастична исцелитељка, али више није краљица Авалона. Уместо тога, постала је Артурова полусестра (иста мајка, различити очеви).

У нешто каснијим текстовима, она постаје осветољубива, љубоморна и окрутна, и почиње да користи своју магију себично. Уместо лечења, она постаје мајстор илузије и чаролија, често користећи своју магију да зароби Артурове витезове (посебно Ланселота).

У једном примеру, из текста под називом Циклус Ланселот-Грал, Моргану одбија витез због друге жене.

Беснa, Моргана ствара Долину без повратка (или Долину лажних љубавника). Ниједан човек који је био неверан својој љубавници, чак и у мислима, не може да напусти долину. Чаролија траје деценијама, док је Ланселот не разбије и људи не буду ослобођени.

У текстовима из овог времена такође се појављују чаролије за успављивање, које Моргана користи да отме Ланселота.

У каснијим текстовима ствари постају много мрачније. Моргана зачарава плашт, врсту огртача, тако да спали онога ко га носи. Она га шаље Артуру као поклон.

Госпа Језера га спречава да га обуче, и предлаже гласнику да га он обуче. Морганин покушај атентата је осујећен.

Ова промена у Морганином карактеру догодила се, између осталог, због све компликованијих веровања о томе шта је значило бити вештица у средњовековној Европи.

Моћна, независна и осветољубива

Коначно, природа витешких романа такође је имала одређени утицај.

Ова врста приповедања функционисала је по строгим правилима у којима су се витез и његова љуба суочавали са разним препрекама у покушају да буду заједно.

Моргана, као веома независна фигура чак и када је удата, помаже у испуњавању улоге препреке за витеза – негативца.

Упркос томе, вила Моргана је веома вољен лик из легенди о Артуру. Моћна, независна и осветољубива, Моргана је поставила стандард за вештице.

Њен утицај се данас појављује у свему, од бајки до стрипова – попут зле виле из Успаване лепотице, Беле вештице из Хроника Нарније и као Моргана у DC и Marvel стриповима – што је чини вероватно најпознатијом средњовековном вештицом коју знамо.