Експо 2027 – Растко и Милица представљаће светску изложбу у Београду

На свечаности проглашења маскота, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, обраћајући се изабраним маскотама Милици и Растку, рекао је да ће они бити симболи не само тог догађаја него и напретка и успеха Србије у годинама и деценијама које долазе.

„А то је управо специјализовани Експо који ће бити овде у Београду, који ће бити у нашој Србији и који је наша највећа развојна шанса. И драго ми је што сам данас овде да присуствујем овом догађају када промовишемо имена наших маскота Милице и Растка“, навео је Мали.

Додао је да ће специјализована изложба Експо 2027 у Београду бити нови извор раста Србије.

„На основу целокупне инфраструктуре коју ћемо изградити до тада, на основу свега тога и свих тих посетилаца које ћемо имати, да онда Србија још брже и још јаче расте. И зато ћемо врло брзо изаћи, као што је председник Вучић и обећао, са програмом Србија 2028, па до 2035, где и како видимо визију развоја наше Србије у наредних девет или 10 година", истакао је Мали.

Директор манифестације Данило Јеринић је на свечаној церемонији проглашења имена навео да је за предложена имена маскота стигло око 100.000 гласова. У септембру су у финалу остала три пара имена – Растко и Милица, Сава и Нада, као и Момчило и Тамара.

Име Растко симболизује раст, напредак и иновације, што су и централне теме саме изложбе, а име Милица представља топлину, љубазност и хармонију, што су такође вредности које Србија жели да промовише као домаћин који повезује људе.

На церемонији представљања имена маскота, присуствовало је више министара у Влади Србије, супруга председника Србије Александра Вучића Тамара Вучић и бројни амбасадори. 

Кампања за избор имена маскота Експа 2027 Београд започела је питањем када сте се последњи пут играли? Не успут, већ искрено, онако како се игра када заборавите на године, обавезе и правила.

Грађанима су понуђени парови имена: Растко и Милица, Момчило и Тамара, Бео и Бела, Змај и Лира, Виктор и Ада, Витез и Арија, Миха и Ника, Волт и Луна, Ринге и Раја, Еци и Пеци, Ритам и Динамика, Сава и Нада, Зврк и Чигра.

Маскоте су највидљивији симбол манифестације, осмех добродошлице и мост између теме догађаја и публике. Оне не нестају када се рефлектори угасе, већ остају део колективног сећања и националног идентитета.

Експо, као међународна манифестација, негује традицију маскота још од 1984. године, а оне од тада носе кључне вредности изложбе и елементе културе земље домаћина.

И данас се, са осмехом, сећамо Вучка из Сарајева (маскота Олимпијских игара 1984), Загија из Загреба (Универзијада 1987), Кура из Севиље (Светска изложба 1992) или Флувија из Сарагосе (Специјализована изложба 2008).

Ни светске изложбе нису изузетак. Прва званична Експо маскота, Сејмор де Фаир са Експа у Њу Орлеансу 1984. године бели пеликан у плавом смокингу и цилиндру, превазишла је оквире саме изложбе, гостовала у Белој кући и завршила у збирци Националног музеја америчке историје Смитсонијан.

Севиља је 1992. свету дала чувеног Кура, док су Лисабон и Сарагоса представили маскоте које су се нашле чак и у цртаним филмовима и на поштанским маркама.