Четири хектара чуда природе – оаза егзотичног биља у Селишту код Велике Дренове

Нар, јапанска јабука, индијски јоргован, палме, кинеска урма, магнолије, пистаћи... Нема чега нема на имању породице Јаковљевић у селу Селиште код Велике Дренове, која се узгајањем биљака, бави преко 60 година.

„Имам негде око 12 хектара земље, од тога на неких четири, пет хектара имам разне засаде биљака – воћних, егзотичних, декоративних садница. На ту идеју сам дошао када сам видео да је све већа потражња за тим егзотичним биљака код нас, а и клима је почела да се мења, посебно претходних пет, шест година. Видите и сами ове године колико су родиле смокве, нар и тако те врсте, па је тако и почела потражња за тим врстама које нису специфичне за наше крајеве“, објашњава Дејан.

Пистаћи подносе сурову климу

Посебно су га фасцинирали пистаћи који могу да поднесу изузетно сурову климу.

„На саму производњу пистаћа сам се одлучио када сам гледао један прилог на телевизији о људима који су донели пистаће из Грчке, пре неких десетак или 12 година. Ту сам видео да пистаћи могу да успевају и овде код нас и да рађају и овде, и онда сам ушао у ту неку причу која није била баш јефтина“, признаје Дејан.

„Сама садња је скупа и саднице и док се све то среди. После тога нема одржавања, нема резидбе, нема болести, може да се чува. За разлику од брескве и кајсије које могу да се чувају три сата, пистаћ може да се чува три године у складишту најобичнијем, само да има промаје“, објашњава узгајивач.

Узгајање пистаћа је и исплативо, напомиње Дејан. Килограм свежих кошта 1.500 динара, а код нас се углавном увози друга класа из Турске и Грчке, док је прва класа неких 2.000 динара по килограму.

„Код нас неких 15 килограма може да роди по биљци. То је, да кажемо, минимум око 100 евра по једној садници. Ја мислим да ниједна друга воћна врста не може да донесе тај приход“, додаје Јаковљевић.

И Дејанов отац Љубиша, овде је читав живот. Највише воли винограде.

„Берем грожђе мало за продају. А ово остало што остане иде за ракију“, каже Љубиша.

Егзотичне биљке и необична сорта грожђа

У њиховом винуграду се налази и једна необична сорта грожђа, за који Љубиша каже да сви стручњаци који су долазили да утврда која је у питању, нису успели, а иначе је изузетно лепа за јело.
Дејан не крије да му је магнолија гранд флора, ипак, најдража биљка.

„Она је најстарија биљка на планети. Она и гинко билоба и аустралијски бор. Зимзелена је биљка, изузетно лепа, декоративна, има моћ регенерације невероватну. Да јој се догоди било шта може то да преживи. Изузетно лепа, али и скупа биљка. То је вредна биљка зато што може да живи преко 500 година“, објашњава Дејан Јаковљевић.

Пуно је и биљака, и земље и посла. Ипак, каже Дејан, најбитније је да се нешто стално мења, да стижу нове сорте, али и људи који траже савете и купују засаде.