Пронађен чувени фирентински дијамант – благо династије Хабзбург чувано у Канади
Након што је последњи владар династије Хабзбург, цар Карл I од Аустроугарске, напустио Беч и отишао у егзил у Швајцарску после завршетка Првог светског рата и укидања монархије, међу драгоценостима које су понете са њим, његовом супругом царицом Зитом и њиховом децом био је и фирентински дијамант од 137 карата.
Дијамант је у облику крушке, жуте је боје и има занимљиво порекло. Не само да је био породично наслеђе које је било део Хабзбуршке династије од оснивања 1736. године (од брака родитеља Марије Антоанете, Франца Стефана и надвојвоткиње Марије Терезије од Аустрије), већ је пре тога био власништво породице Медичи (тако је добио и име).
Нестао је убрзо након селидбе, што је изазвало спекулације да је драгуљ украден, вероватно исечен и продат – и то је легенда о фирентинском дијаманту већ више од једног века. Мистерија која га прати је толико примамљива да је инспирисала књижевнике, ауторе филмова, па чак и креаторе парфема.
Испоставило се да су Хабзбурговци били много вештији у обезбеђивању своје имовине него њихове европске колеге. Дијамант је све време био у породици, а последњих 85 година је у банкарском трезору у Канади.
Како је Карлов унук Карл фон Хабзбург-Лоринген испричао за Тајмс, строго поверљиво чување породичног блага био је мастер план царице Зите, која је побегла из Европе са својом децом почетком Другог светског рата (Карл је умро 1922. године) и завршила у Канади.
Понела је драгуље са собом у обичном коферу и отишла право у банку, рекавши само двојици синова о томе где је дијамант, заклевши их на тајност. Такође је захтевала да остане скривен најмање 100 година након смрти њеног мужа. Тајну су синови пренели даље – својој деци.
„Имам осећај да је била веома срећна што је сачувала неке важне предмете породице. То је за њу било историјски веома важно, јер је она била неко ко је размишљао на такав начин“, рекао је Фон Хабзбург-Лоринген.
Сада када је тајна откривена, потомци планирају да изложе фирентински дијамант – заједно са другим породичним благом – у Музеју Канаде.
Коментари