Научно чудо или луксузни трофеј: Ретка марсовска стена продата за 5,3 милиона долара

Масивни комад стене са Марса је метеорит под називом NWA-16788, и са својих 24,67 килограма, надмашује претходног рекордера, Таудени 002, метеорита тежине 14,51 килограма, пронађен у Малију 2021. године.

Акција у Собију је отворена 16. јула у 14:00 UTC, а затворена је нешто мање од пет сати касније. Пре догађаја, вредност овог научног чуда процењена је на између два и четири милиона долара, али је на крају продат за 5,296 милиона долара.

Исконско стање и богата историја марсовске стене вероватно су довели до тога да је премашила очекивања.

На метеориту NWA-16788 „минималан је утицај временских услова на Земљи, што указује да се његов физички и хемијски састав није значајно променио од доласка у пустињу Сахара“, наводи се у документацији Аукцијске куће „Сотбис“.

„Другим речима, NWA-16788 је вероватно релативно нов овде на Земљи, пошто је пао из свемира релативно недавно.“

Стена је вероватно кренула ка Земљи када је астероид снажно ударио у њену матичну планету, што је закључено на основу неколико подручја отопљених ударом и чињенице да око петине њеног састава чини стакло названо маскелинит, које се формира када се фелдспат трансформише под утицајем интензивне топлоте и притиска.

Наводи се и да је метеорит „настао спорим хлађењем марсовске магме и карактерише га крупнозрнаста текстура састављена првенствено од пироксена, маскелинита и оливина.

Подељена мишљења научне заједнице

Ове микро-габроичне особине чине га посебно ретким: само 5,4 одсто метеорита је класификовано као да потичу са Марса.

Открио га је ловац на метеорите у региону Агадез у Нигеру, у новембру 2023. Мали узорак је послат у Шангајски астрономски музеј, где је потврђен његов марсовски идентитет.

Аукција је изазвала помешана осећања у научној заједници, а неки су се питали да ли би заиста требало да ставимо цену на тако редак примерак.

„Било би штета да нестане у трезору неког олигарха“, каже палеонтолог Стив Брусате са Универзитета у Единбургу у интервјуу за Си-Ен-Ен, још пре почетка аукције. „Припада музеју, где се може проучавати и где у њему могу уживати деца, породице и шира јавност.“

У међувремену, астроном са Универзитета у Лестеру, др Џулија Картрајт, има другачије мишљење: „Научни интерес ће остати, а нови власник би могао бити веома заинтересован да нешто ново сазна, тако да бисмо и даље могли да прикупимо много научних података из овога.“
Али пошто је идентитет успешног понуђача скривен, судбина овог веома скупог камена је неизвесна.