Како су уметници спасили Чумићево сокаче

У најпознатијем сокачету у Београду, Чумићевом, уметници и власници локала улепшали су простор себи и другима. Овај тржни центар је био пред рушењем, али је група младих ентузијаста одлучила да га претвори у уметнички сокак.

Срце, лице мачке, усне, цвет. Ни киша не може да поквари утисак када уђете у Чумићево сокаче, тржни центар који је до недавно био заборављен. Уметници и дизајнери смислили су начин да оживе овај простор. Прво су купили локале у овом тржном центру, а онда узели четкице и алат у руке.

Имала сам инцијативу јер су ове плочице почеле да пропадају јер су старе и због временских услова, и нека идеја још пре неколико година да ми то попунимо нечим што је креативно и што ће оставити неки печат и траг“, каже Ива Бркић.

За мозаик користе делове старих изломљених плочица. Од величине и боје делића зависи и како ће слика изгледати. Прво нацртају скицу, затим очисте и припреме под, па лепе плочице. И ко каже да мајсторска вештина и уметност не могу заједно?

Ја сам овде одрадио мајсторски део посла, припрема подлоге, мешање лепка, цепкање плочица на мање делова, па имам и ја неку уметничку душу па дам неку сугестију или савет“, наводи Милан Гавриловић.

Видимо шта мођемо да ту направимо да буде ефектно, да буде видљиво и да има неког смисла, а ове подне варијанте то су обично неки једноставни мотиви“, додаје Ива Бркић.

Кад год имају слободног времена праве нови мозаик. Потребан је цео дан за једну плочицу.

Ишли смо у договору са власницима локала, са момцима и девојкама да када год нешто осмислимо да то буде неки синоним за тај локал који се ту налази“, објашњава Милан Гавриловић.

Свој пуни сјај тржни центар у Чумићевом сокачету доживео је 90-их, а онда су 2000-тих, када су по граду почели да ничу други, већи тржни центри, купци почели да га заборављају. У медијима се чак помињало и рушење. Све је било руинирано до пре десетак година, а онда се група уметника окупила са истим циљем да реновира и уреди простор и спасе га од пропадања.

Овде се сада налазе најмодерније уметничке радње, школе керамике, радионице коже. Труде се да буду и друштвено одговорни, па понекад офарбају клупу, нацртају мурал, посаде дрво. Имају и бесплатну библиотеку на отвореном, где је неписано правило да за сваку узету књигу, оставите неку другу, да се и други послуже.

понедељак, 09. децембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње