Како су Тито и Јованка из Зимбабвеа завршили на Рајцу

Са ранча из Јужне Африке у српско сеоско туристичко домаћинство стигли су пре више од годину дана. Због некадашњег пријатељства Тита и њиховог председника, прозвали их су Тито и Јованка, па се на Рајцу осећају као код куће.

„Да, волео бих да останем овде заувек. Заправо покушавам да доведем своју породицу, да окупим овде моју децу. Сви желимо да нам Србија буде други дом. Желели бисмо да останемо овде. Свиђа ми се како су нас људи примили волели бисмо да останемо заувек, ако је то могуће", каже Иносент Мупандира, Тито из Зимбабвеа.

Иако кисели купус и многа овдашња јела никада раније није пробала, Едит, као искусна куварица сада са лакоћом припрема српске специјалитете.

„Доста тога могу већ умем да спремим. Кувам пасуљ, сарму, котлић. Научила сам да спремам кобасице и ћевапе, али желим још пуно да научим", додаје Едит Чидора, Јованка из Зимбабвеа.

Мада још уче српски, без проблема се споразумевају. У свим пословима које имају, када гости дођу, лако се сналазе.

„Вредни су, то је неизмерно, педантни су. Они раде на одржавању комплетних апартмана воде рачуна све шта недостаје увек на време да скрену пажњу шта је при крају, шта треба да се набави", рекла је Данка Ђоковић из сеоског туристичког домаћинства „Рајачки конаци".

Тито и Јованка више нису изненађење туристима који долазе на Рајац. Као успомену на одмор у српском селу могу понети домаћи сувенир или слику из колекције дивљих животиња којима самоуки сликар дочарава дух далеке Јужне Африке.