Црквено звоно растерује градоносне облаке боље од ракета

У насељу Чикерија у близини Таванкута и Суботице, не користе ракете за растеривање градоносних облака. За спасавање рода од временских неприлика користе алтернативне методе, за које тврде да су ефикасне.

Пре једног века, лед је годинама уништавао летину у таванкутском крају и на оближњој Чикерији, па је тадашњи таванкутски свештеник наручио звоно из мариборске ливнице како би позивао на молитву, али и растеривао градоносне облаке.

„Оно што и само физичари тврде, да звук и те како има своју функцију у разбијању самих облака и тих честица које носе лед. Ми као верници, и те како знамо да се треба поуздавати у Бога који је створитељ свега што имамо и од чега живимо“, наводи
велечасни Томислав Мијатов из Суботице.

Да је звоњава била ефикасна у разбијању облака који су доносили лед сведоче и најстарији становници Чикерије.

„Доста пута се десило да звоно растера облак и не утуче лед“, каже Јаков Тумбас из Чикерије.

„Ја сам доживео пуно пута да ако звонар на време почне да звони облак се само разиђе“, додаје Мирко Тумбас.

Некада је за звонарски посао била задужена одређена породица из Чикерије која је озбиљно пратила временске прилике.

„Ко није имао жита носио му новце, вина, ракије, ко је шта имао тиме је даривао њега“, објашњава Мирко.

Звоно је протекле три деценије било запуштено, а прошлогодишње невреме у чикеријском крају, подсетило је воћаре и ратаре из овог краја на значај звоника у очувању рода, па је звоно реновирано и поново постављено.

„Род је у одличном стању. Надамо се да ће тако и остати. Томе би требало да допринесе и ово звоно сад, против града, да нас заштити“, каже Миодраг Тадић, произвођач вишања из Чикерије.

Звоно у Чикерији, када треба, активирају становници овог малог насеља у близини српско-мађарске границе. Ипак, кажу да су малобројни и да ће ускоро, у складу са модерним временима, црквени звоник бити аутоматизован.