Бразилски трубач извео праву ватрену свирку

За већину људи музика је нешто што доживљавамо само својим ушима. А када је у питању наука о звуку, обично је лакше разумети ствари које можете видети – јер лакше је веровати својим очима.

Када геније као што је Моизес Алвис трансформише физику у визуелни спектакл, резултати су често очаравајући и збуњујући, све у исто време.

Захваљујући Алвису, који свира трубу са симфонијским оркестром бразилског Националног позоришта „Клаудио Сентору“, сада захваљујући ватри може да се види како се простиру звучни таласи.

Алвис је на труби, директно усмереној ка пламеној цеви, извео импреовизацију на мелодију Да није било сунца (Se não existisse o sol), бразилског уметника Боиа да Маиоба, а пламичци су заиграли у ритму музике.

Справа на којој је Алвис демонстрирао како путују звучни таласи носи име по свом проналазачу, немачком физичару Хајнриху Рубенсу – „Рубенсова цев“, или једноставније „пламена цев“.

Справа се састоји од дугачке цеви која је запечаћена на оба краја, са перфорацијама на врху. Заптивка на једном крају је причвршћена за извор запаљивог гаса, који цури кроз рупе и ствара стотине малих пламичака када се запали.

На другом крају, Алвис је ставио гумени поклопац преко цеви, која делује као мембрана која вибрира под дејством звука који допире из трубе удаљене само неколико центиметара.

Како звучни таласи који излазе из Алвисове трубе ударају у гумену мембрану, узрокују да она вибрира на истој фреквенцији као и свака нота. Са сваком вибрацијом, мембрана се скупља и шири, узрокујући да ваздушни притисак пада и расте док тече кроз цев. Звучни таласи се затим одбијају од запечаћеног краја цеви и враћају се ка Алвису и његовој труби.

Крајњи резултат је јасно видљив и заиста леп и занимљив. Промене притиска унутар цеви утиче на то колико високо сваки пламен гори, стварајући видљив облик таласа изнад апарата који се креће и мења у складу са тоном и јачином.

Све то показује да када се музика и наука „сударе“ могу да произведу дивне ствари.