Да ли су нам друштвене мреже угрозиле језик

Ако сте данас у фул друштву, можете направити селфи, поставити слику као пост, а док кулирате, можете фотографију проследити онлајн као стори или у инбоксу, очекујући да ће је неко скриншотовати, шеровати или лајковати.

Неки ће се питати који је то језик, али ово су неке од бројних речи које су се са друштвених мрежа преселиле у свакодневни говор. Развој технологије, пре свега интернета и дигиталних медија, довео је до тога да позајмљујемо много речи из енглеског језика, а већину је тешко превести.

„Већина речи се користи у изворном облику и на крају се адаптирају српском језику. Добијају српски акценат, српску падежну промену или глаголску промену, и то на неки начин постају речи српског језика, али проблем је ако се не адаптирају и ако се у српском језику користе на неодговарајући начин“, сматра др Слободан Новокмет из Института за српски језик САНУ.

Неке речи смо успели да преведемо, нпр. иконица, штампач, али зашто и даље користимо пасворд уместо лозинке и ебанкинг, што је у ствари електронско банкарство. Нове речи у нашем језику се преузимају из других језика кад је тако лакше, кажу лингвисти. Једноставније је разумети да је неко купио лаптоп него преносиви компјутер.

Употреба страних речи оправдана је у оним случајевима када оне именују појам за који немамо домаћу реч или када за страну реч нема одговарајуће домаће замене. Једна од таквих речи је микромобилити, која је везана за електричне тротинете, бицикле.

„Нема ту никога ко то може да процени. Све је то ствар употребе и ствар корисника, како она заживи у језику ако испуњава неку комуникативну потребу, она ће просто опстати у језику, ако не, она ће нестати, као што нестају пејџер, дискмен, вокмен, видео-рикордер и тако даље“, додаје др Новокмет.

Да ли ћемо нове речи прихватити без размишљања или ћемо ипак покушати да их преведемо? Иако је очигледно да благо српског језика сви желимо да сачувамо, овим питањем се изгледа нико не бави превише.