Као у шпијунским филмовима – како су студенти кришом обезбеђивали први Самит несврстаних

У Београду се завршава један од највећих међународних скупова у Европи ове године, Самит којим се обележава шест деценија од оснивања Покрета несврстаних. Сем политичких и историјских чињеница и сећања, постоје и оне драгоцене личне приче сведока догађаја од пре шездесет година.

Kао у шпијунским филмовима, једна комплетна служба Савезне управе за радио-везе данима је била у шумарку код СИВ-а 2. Њихов задатак је био да за службе које су обезбеђивале Самит открију и „птицу у лету“ у околини Центра „Сава“. Све је било у реду до поноћи, а онда је откривен сумњив сигнал. Професор Милан Стеванчевић сведочи ко се крио иза тог сигнала.

„Посебно што је она радила у опсегу високих фреквенција где ми остали корисници мобилних система нисмо још савладали тај опсег, ми смо као и сви савезни органи радили на 2 метра, а ова на седам метара што значи да се одмах сврстала у непријатељску станицу, јер ми такве станице немамо“, присећа се Стеванчевић.

Посумњали су на неке од страних служби, јер је сигнал био изузетно кратак да се не би открило одакле се емитује.

„Ми посматрамо антену и видимо да улази на трећи спрат и сад је тренутак одлуке, хоћемо ли да идемо одмах директно или да пријавимо то МУП-у, па да МУП то ради а не ми, јер ми нисмо наоружани, никад се не зна шта нас чека кад отворимо та врата“, прича Стеванчевић.

Времена за премишљање није било и одлучили су да уђу. А иза врата – савремени радио-центар и млади, вредни људи.

„Одједном прилазе три младића која ме поздрављају господине професоре драго ми је да сте дошли да вас упознамо са нашим обезбеђењем Самита. И сад шок, а ови иза мене кажу дај да позовемо МУП да их хапси, шта ћемо ми са њима да се расправљамо. Међутим, они мене познају, ја сам њима некада предавао телекомуникациона мерења“, објашњава Стеванчевић.

Испоставило се да су студенти сами направили своје обезбеђење Самита. Иако је одлично функционисало, нису имали дозволе.

„Нико није могао да прође поред њих, а да га они не примете. Значи ипак су корисни, али ради се о томе што их савезне службе које су званично опслуживале Самит нису биле упознате са њима па сам се плашио да их милиција не почне хапсити на улици“, наводи професор.

Били су пуни ентузијазма и није било лако саопштити им да уређаје морају да искључе. Зато је професор смислио изговор.

Студентима је речено да је утврђено време тишине, од 6 сати ујутру првог дана Самита и да тада сви уређаји морају бити искључлени. У току дана професори су успели да убеде надлежне да студенти раде професионално и до краја Самита су помагали у неопходним контролама.