Живота је поткивач јаја, али и – сијалица

Уместо у тигању, јаја из Денићевог кокошињца завршавају у мајсторској радионици. Ту им Живота додаје украсе – потковице, као симболе среће. Међу ковачким алатом је и стоматолошка опрема.

„Па, зубарска бушилица је, ајд` сад, мало и ја да будем савремен. Треба мали наковањ, те цицангле, којим се обликују ови ексерици, ове потковице“ потрудио се да објасни своје вештинере Живота.

Иако се никада тиме није бавио, брзо је савладао ковачку вештину. Прецизно и стрпљиво, на јајету буши 12 рупа, на које се ставља шест ексерчића и потковица од олова. За сировине не брине.

„Једно јаје, да би се потковало, може да се разбију три. А, хвала Богу, материјала има колико хоћеш, кокошке носе сваког дана“, додаје Живота.

Када је савладао тај јединствен занат, под „чекић“ су дошле сијалице.

„Па пробаћу можда и ове што су на улична светла, али ове класичне. Иначе ове неонке не знам, нисам пробао, или ове новије“, каже Живота.

Некада су шегрти за мајсторски испит, морали да поткују јаје. То је био доказ да су савладали занат и да могу да се жене. Баш из љубави, али према прији, Живота је надградио своје умеће.

„Па сам `ајде, ту прву сијалицу потковао за прију Вијетнамку. Али, правим ја и за наше Србе, не само за ове са стране. Али, прија је прија“, искрен је Живота.

Све што је направио, необични Лаповчанин је поклонио. Иако су у суседним земљама поткована јаја, туристича атракција од које се лепо заради, каже да му тај хоби доноси мир и задовољство. А идеја за нове изазове, има напретек.