Јесте ли пробали колаче и торте без шећера и брашна

Они који имају висок притисак врло добро знају шта су то намирнице убице, које би требало да избегавају. Вељко Милићевић, иако пати од хипертензије, није желео да се одрекне слаткиша, већ је ситуацију преокренуо у своју корист. Почео је да прави биљне и пресне торте и колаче.

„Биљна храна у Америци предњачи и доказана је као здрава храна и као таква просто је код мене пробудила потребу да правим нешто да би могли људи да се здраво хране и да здраво живе“, започиње Вељко своју причу. 

Посластице које он производи базирају се на орашастим плодовима – лешнику, бадему, индијском ораху, а најчешће се заслађују урмама и другим воћем. А изглед није једина ствар по којој се разликују од традиционалних колача.

„Основна разлика у нутритивној вредности огледа се у томе што наши колачи садрже здраве биљне масти, нема рафинисаних масти. Такође садрже сложене угљене хидрате илити шећере, притом опет наговештавам нема белог шећера као замена је агава са ниским гликемијским индексом“, објашњава прехрамбени технолог Милана Миторовић.

Да је изабрао добар пословни пут, потврду најчешће добија од младих, јер како каже, они више брину о исхрани. То говори из искуства јер у кући има двоје деце – миленијалаца.

„Миленијалци су неко ко вуче трендове. Они хоће први да пробају све, они хоће да знају шта једу и зашто то једу, није им на првом месту да задовоље своју потребу него је на првом месту да виде каква је то храна, како је спремана, ко је спрема и они просто вуку у том правцу тренда“, истакао је посластичар.

Међутим, није реткост да се за трендом поводе и старији желећи да утичу на изглед и здравље.

„Не постоји статистика код нас која то може да утврди. У Европи је то негде 29 одсто који иде ка усвајајњу биљне исхране и ја видим по неким својим пријатељима који су у почетку говорили 'Шта то једеш, какве су то травке', а онда после годину дана дођу и питају шта да промене 'Мало ми је висок крвни притисак, мало сам уморан' и по њима у ствари осећам како се свест мења“, наводи Милићевић.

За четири године колико послује, било је много експериментисања. Од чак седамдесетак врста колача, стигло се до десетак иделаних. То је значило и спремност на то да се у почетку не зарађује, већ искључиво улаже.

Иако делује прилично слатко, покретање посла са здравом храном није нимало јефтино. То значи да бисте ушли у овај посао потребно је да будете власник стана од сто квадрата у центру Београда, продате га и можете да почнете да правите торте и колаче.