„Звезданe стазe“ предвиделе рачунаре, мобилне телефоне и таблете

Главни ликови из серије Звездане стазе који путују свемирским бродом „Ентерпрајз“ на истраживачком задатку користе различите уређаје од којих су многи послужили као инспирација научницима и проналазачима тако да су неки од њих постали наша реалност.

Идеја серије је зачета негде 1965. године, а почела је да се снима 1966. Слободно се може рећи да је Џин Роденбери који је био творац Звезданих стаза заиста био велики визионар.

„Шта је била идеја? Идеја је била да се у један свемирски брод који се звао 'Ентерпрајз' убаци микрорачунар и плус да се оствари комуникација преко малих уређаја, са тог свемирског брода на остале делове планете где је посада успела да дође“, објашњава професор Петар Кочовић са Универзитета „Унион-Никола Тесла“.

Најмањи рачунар Ај-Би-Ем серије 360, био је величине преко 300 кубика.

„Шта су они урадили? Они су направили једно постоље где су ставили сијалицу и то је требало да буде као командни модул и микрорачунар и назвали су га 'Алтер'. Гле чуда, Бил Гејтс је направио први такав рачунар који је назвао 'Алтер'“, додаје професор Кочовић.

Међу идејама аутора Звезданих стаза је и мобилни телефон.

„Оно што је он замислио између осталог је и сам дизајн једне чувене 'мотороле' која се отварала на преклоп и била јако занимљива“, наводи Александар Линц Ђорђевић, директор Института примењених наука.

У серији, такође можемо да видимо и први таблет. А од свега што је направљено, инжењери нису успели да ураде телепортацију и нису направили уређај који се зове „трикордер“.

„'Трикордер' је уређај који користи капетан Спок и посада који узорке ваздуха, метала, неметала са планете где су скупили, у секунди ставе у једну епрувету, а уређај уради анализу. Иако није направљен ми данас имамо неке од елемената 'трикордера'. Један је који делимично анализира састав хране. У облику је геџета, служи за широку употребу, мада постоје и професионални уређаји, и постоји уређај који служи за анализу ваздуха. Сусретали смо се у претходном периоду са загађењем ваздуха тако да он анализира 50 елемената подељених у две групе и даје јединствен параметар који ми знамо као АQ индекс“, наводи професор Петар Кочовић.

Такође, не треба ни да заборавимо да су творци данашњих „гугл наочара“ и других сличних производа, инспирацију потражили баш у Звезданим стазама.

„Мени се много свиђа ова нова серија Пикар која иде везано за Звездане стазе, најновија. И они покушавају да иду један корак напред. Између осталог, то су холограмски прикази свега шта се дешава и да можете да имате тач-скринове. Следећи корак је да се ти холограми користе, уопште не морате да имате ништа него да се само те слике користе и да на основу тога дајете команде“, напомиње Александар Линц Ђорђевић.

Преостало је само да чекамо да ће и неки од изума из најновије сезоне ускоро постати део наше свакодневице.