Посетите кикиндску сувачу и откријте о каквом млину је реч

Уместо ветра или воде код ветрењача и воденица, жрвањ суваче покретали су коњи. Дрвени точак пречника око 12 метара вукло је до 12 коња и млели су 100 килограма пшенице на сат.

Реконструкција и конзервација суваче у Кикинди трајала је три месеца уз издвајање близу 102.000 евра из европских фондова и буџета локалне самоуправе.

„Наш циљ јесте свих ових година био да некако омогућимо да се она рехабилитује заправо да ради и да не буде на нивоу споменика. Јер, споменик је нешто што заправо не живи и ви стално морате да улажете средства, а он константно пропада. На овај начин њеном употребом мислимо да ћемо постићи неку меру одрживости, сада колико је то могуће“, објашњава Лидија Милашиновић, директорка Народног музеја у Кикинди. 

Конзерваторски радови реализују се у склопу пројекта „Путеви млинова“. Кикиндска сувача стара је 120 година, а изграђена је од храста, букве и јеле.

„Има будућност, зато што су сада 'Путеви млинова' баш започели и мислим да ће се тај пројекат продужити, јер има јако пуно партнера који желе да се придруже“, истакла је Марта Месарош, директорка Музеја у Кишкунфелеђхазу, у Мађарској.

Током рестаурације одржан је семинар и округли сто на тему „Локална заједница и локално наслеђе“. Сувачу у Кикинди тек треба представити младима.

„'Интерпретација наслеђа' била је посвећена волонтерима, средњошколцима туристичког смера, заправо у њих полажемо наде да су они ти који могу да нам помогну код реализације савремених садржаја“, рекла је Лидија Милашиновић.

Уз нови простор за посетиоце осмишљен као модерни део комплекса, сувача ће бити доступна јавности већ наредне недеље, а процењује се да ће пројектом „Путеви млинова“ овај раритет у Кикинди годишње посетити више од 50.000 малишана из наше земље и иностранства.