Шоу мора да иде – представе се не отказују, игра се и под температуром

Постоји, кажу глумци, једно место које поседује магију. Место, на коме оздравиш за тренутак. Када са сцене одеш, можеш имати и температуру и грип, али тамо не. На сцену глумци излазе са великим задовољством и представе најчешће не отказују ни кад су болесни.

„Глумци су јако специфични, они врло ретко отказују представе. Неки играју под температуром, неки дођу и одиграју кнап и одмах оду. Пре пар година на једном гостовању Гордан Кичић је играо представу која траје два и по сата са температуром 38 и више“, рекла је Јелена Фатић из Атељеа 212.

Нема ништа лепше за једног глумца него кад осети да је публика прихватила оно што је на пробама стварао. Громогласни аплаузи и енергија која се међусобно размењује на сцени најбоља су награда. Зато је правило број један – никада не изневерити 400, 500 људи који су по зими или у претоплој летњој вечери прешли неколико километара да би уживали у представи.

„Дођу људи у позориште, купили карту а нема представе. Ти људи више никад неће да дођу у позориште, нису луди. Тако да мислим да представа мора да иде. Ако имате снимање у Москви, 
ја сам имао колегу који је долазио да игра епизоду, где је могао лако неко да га замени, али он је долазио иако је снимао у Русији. То је за поштовање“, испричао је глумац Бранко Цвејић.  

Да публици не би ускратили уживање, глумци углавном не одустају од представа ни кад су болесни, али све зависи од улога. За оне веће, које захтевају да се на сцени буде три или четири сата, ипак се мора обезбедити други глумац. Алтернатива постоји и када неко мора, из приватних или пословних разлога, дуже да одсуствује. У договору са редитељем, ансамблом и управом, бира се најадекватнија замена, али ни то се не дешава често. 

„То се не дешава често, али нама који радимо репертоарски, нама је важно да имамо две опције. Сва позоришта морају да се ускладе, тако да нама значи да имамо алтернацију јер може један глумац да игра у другом позоришту, а да ми играмо алтернацију“, објаснила је Јелена Фатић.

Цвејић је једном ипак пропустио представу

Ако из било ког разлога представа мора да се откаже, публици се оставља могућност да узму карте за другу представу или да за исту представу замене карте. Љубитељи сцене у Југословенском драмском позоришту и Атељеу 212 знају да због Бранка Цвејића 50 година није отказана ниједна представа.

„Имао сам срећу да сам био здрав па нисам морао да отказујем никад представе“, искрен је Бранко Цвејић

Једном, ипак, није дошао на представу.

„Код нас су биле представе увек у осам, представа је та у 'Ступици' случајно била заказана у шест сати. Ја долазим у седам у позориште... И то ми је остало тако да кад сам био у биоскопу ја се тргнем па проверавам – да немам представу данас“, прича глумац.

Код глумаца постоји велики страх да ће заборавити на представу или да ће закаснити. Ипак, то се ретко догађа, а и када се догоди, публика им то никада не замери.