Сви хоће „Победника“ у називу фирме

Победник – име не само уметничког дела и симбола Београда. На сајту Агенције за привредне регистре на десетине спортских удружења, фондација, задруга и друштава са ограниченом одговорношћу са истим називом. Власници кажу, име које привлачи муштерије.

„Дошао је човек и наручио храну, питао ме да се слика, јер он има клуб 'Победник', па хоће другарима да каже да је почео још један бизнис“, прича Филип Настић, власник угоститељског објекта.

У речницима, победник је онај који је победио у борби или на такмичењу, рату. Нема других значења. Никада нико није правио проблем ни Драшку Поповићу председнику и тренеру Карате клуба „Победник“.

„Када смо симбол пријављивали у Европској и Светској кјокушин федерацији послали смо тај симбол и њихови акти су нам дозволили и као такви смо препознати на свим међународним догађајима“, каже Поповић.

То што се баве спортом, само им је ишло у прилог. Медаље се нижу. Назив није споран, али употреба Мештровићевог „Победника“ у комерцијалне сврхе Законом о културним добрима је забрањена. Дозвољена је једино уколико постоји сагласност установе под чијом заштитом је то културно добро.

„Уколико Завод процени да је молба оправдана, дајемо сагласност на коришћење културног добра. Уколико се ради о културном добру од изузетног значаја надлежно је Министарство културе Републике Србије. Могуће је користити културно добро, али мора се тражити сагласност надлежне институције заштите, штоп је у овом случају Завод за заштиту споменика културе Града Београда“, објаснила је Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе.

У Заводу за заштиту споменика културе кажу да је било ситуација када су привредници и предузетници без дозволе користили Мештровићевог „Победника“.

Казне, предвиђене Законом о културним добрима, који је на снагу ступио још пре 26 година, а малих допуна је било 2005, су само од 70 до 7.000 динара.

Како смо сазнали, завршена је јавна расправа о предлогу новог закона, којим ће бити пооштрене и казне за овакве прекршаје.

Ретки су случајеви да приватне фирме у својим називима имају име Србија јер за то од државе морају да добију дозволу, без које не могу да се региструју у Агенцији за привредне регистре.