Татјана спасава живописе Николајевске цркве

Месецима је Татјана Филиповић, конзерватор и рестауратор зидних и штафелних слика радила на обнављању живописа у најстаријем београдском храму, Цркви Светог Николаја Чудотворца на Гардошу.

Све је почело 2008. године, када је добила посао на тендеру за конзервацију храма, за сређивање порте, фасаде и зидова. Црква је била у лошем стању, кров је почео да пуца, звоник се одвојио од центра цркве, а подземне воде преплавиле су простор. Татјана се појавила, како каже, у последњем тренутку.

„Затекла сам тужно и жалосно стање. Ова црква је специфична као духовно наслеђе, пре свега, а самим тим и као културно наслеђе града Београда. Овде је кивот који је још у време Турака отет из Манастира Острог и ту се чувају три реликвије: део моштију Светог архиђакона Стефана, део апостола Андреја и део часног крста. Ту је и кивот са делом моштију Светог Николе, коме је црква и посвећена, део моштију Свете Петке и део моштију Светог Нектарија Егинског“, објашњава Филиповићева.

Србија има добре стручњаке из области конзервације, рестаурације и зидног сликарства, али уметност страда када нема довољно средстава ни за основне ствари, што ова црква потврђује.

Санација радова у њој прекинута је у децембру 2008. године. У то време, Земунци који су давали подршку спасавању цркве, почели су да долазе и да се распитују о иконама и иконопису. Зато је, уз благослов тадашњег старешине Николајевске цркве почела са радом школа, коју су тада могли да похађају сви.

„Циљ ми је био да људима што више приближим стари начин сликања, како су то некад стари мајстори радили, како су лепили злато, како су сликали, зашто су употребљавали одређене боје итд. То су биле велике групе људи, настава је била целодневна, профил људи – од лекара, па до домаћица, долазили су и млади и људи који су у пензионерским годинама 

Конзерватор је као лекар, каже Татјана, лечи и спасава све, без обзира на веру. Србија је богата културним и духовним заоставштинама о којима би требало више да се брине како би се заштитиле од пропадања. На младјима свет остаје па би студентима који се образују за конзервацију требало током школовања омогућити да што више путују и обилазе наше светиње и да практично примене знање које стичу на факултету.