Саборни храм Светих Архангела – спаљиван и потапан, али стоји као феникс из пепела

Када је Мали саборни храм грађен, 1819, Ниш није имао ниједну цркву. Све су биле урушене или затворене, забрањено је било званично окупљање под Османлијским царством. Смештена је у порти данашњег Саборног храма, а све до његовог освештања 1878. ова црква била је Саборни храм Нишке епархије.

„Нема у Нишу старије куће од ове цркве. То је најстарија кућа, баш је тако и зидана. Турски паша је дао дозволу 1819. да се подигне храм који неће имати ни звоник ни кубе“, објашњава протојереј-ставрофор Бранко Цинцаревић, старешина Саборне цркве у Нишу.

Ова црква подигнута је у време митрополита нишког Милентија. Укопана је делимично у земљу, јер је османлијски закон то налагао, како не би надвисила неку од џамија у граду. Такође, морала је и да буде опасана зидом, да не би вређала очи Турака који су туда пролазили.

„У то време никако није могла да има звоник. Тек ће после 50-ак година успети Срби да се изборе за клепало, то је дрвена даска којом се ударало, а звоник тек мало касније после ослобођења стићи“, каже др Миша Ракоција, историчар уметности.

Током претходних 200 година делила је судбину Нишлија и имала бурну историју. Спаљивана је и потапана и пет пута обнављана. И јубилеј је дочекала у новом руху, залагањем владике Арсенија.

Мала Саборна црква поново је отворила врата верницима, пошто је после више од две године завршено реновирање. Живописана је унутрашњост, рестауриран иконостас, замењен под, а споља је поптуно грађевински уређена.

Цркви Светих Архангела у Нишу тако је враћен некадашњи изглед, пред верницима је поново раскошна унутрашњост, иконостас са 72 иконе које су међу најлепшим остварењима на овим просторима из тог периода, а Ниш је добио духовну и уметничку ризницу.