Река Јангце у ствари није Јангце

Познато је да је река Јангце највећа у Азији и трећа на планети, иза Нила и Амазона. Али оно што је мало познато је да се она заправо тако не зове.

Наиме, Јангце је само доњи ток реке Чангђанг или у преводу са кинеског „дугачка река“. Међутим, како су у историји Европљани углавном имали додира са тим делом реке, Јангце је назив приписан читавој реци.

Река повезује велике кинеске градове попут Шангаја, Нанђинга и Вухана. Јангце се такође сматра природном границом између северне и јужне Кине. И први пут је премошћена 1957. године овим мостом. Први мост преко реке Јангце саграђен је уз подршку Совјетског Савеза, па је присутан руски стил.

Из данашње перспективе звучи невероватно да до пре шездесетак година, преко највеће кинеске реке није било ни једног јединог моста. Север и југ Кине били су повезани само бродовима. Али инфраструктура у којој данас Кина предњачи, била је веома лоша када је покренут први петогодишњи план за развој економије 1953. године.

Отварање моста у Вухану значило је да су први пут друмским путем и железницом повезани север и југ земље. То је био такође веома значајан тренутак за развој земље.

Иначе, мост је на спрат, испод је железнички саобраћај, а изнад аутомобили. Може се и пешке, али ће вам бити потребно око сат времена. Не мало времена требаће вам и да се попнете на мост, па је зато организован и лифт.

Вожња лифтом од само неколико секунди кошта три јуана, односно око 50 динара, а занимљиво је да овај лифт има и возача.