„Милосрдни анђео“ и издајник Вук Бранковић – митови у које Срби и даље верују

Звона Нотр Дама одјекивала су због српске победе на Kосову, краљица Драга убијена је трудна, а Стефан Првовенчани крунисан је два пута – све ово учили смо из историјских читанки. А заправо су митови.

У српској историји много је грађе за митове, а историчари објашњавају да је највећи део њих настао у 19. и 20. веку, а односи се на средњи век. Екипа РТС-а на Сајму књига проверавала је знање грађана о митовима.

На питање шта је била Јелена Анжујска по националности већина испитаника је рекла Францускиња, баш као што грађани и данас наводе да је „Милосрдни анђео“ званичан назив операције из 1999. године у којој је бомбардована Југославија. 

Да ли је Вук Бранковић био издајник или не основци углас потврдно одговрају, док један од саговорника каже да је то тешко питање на које могу да одговоре само они који су се дубље бавили тим историјским феноменом.

Највећи српски митови 

Феноменом ових митова, у које наши саговорници данас верују, бавио се историчар Дејан Ристић. Питамо га који је највећи српски мит.

„То је тешко рећи, али има неколико изузетно популарних. Свакако један од најпопуларнијих и најромантичнијих је онај о анжујском пореклу краљице Јелене. Иако ми знамо да је она била грчког порекла, а не француског и да је постала Францускиња тек крајем 19. века – 500 година после своје смрти. Или рецимо чувени мит о златним виљушкама Стефана Немање у сусрету са Фридрихом Барбаросом. Такође, познато је да званичан назив трагичне и злочиначке акције НАТО пакта бомбардовање Југославије од пре 20 година није носио назив 'Милосрдни анђео'. Он је измишљен 1999. године“, указује Ристић.

У једну књигу сабрао је 20 митова из 800 година српске историје.

„То су митови који се односе на оне чувене стихове Гаврила Принципа које ми приписујемо Гавилу Принципу, потом на чувени говор мајора Гавриловића из 1915. затим узроци смрти војводе Петра Бојовића и коначно изостанак идеолошких обележја на гробу Јосипа Броза Тита“, наглашава историчар.

Сви народи имају своје митове, али Ристић каже да је за Србе карактеристично да стварају веровања чак и за савремене догађаје. Тако да ће грађе за нову књигу бити на претек.