Французи траже још 30 милијарди евра репарација од Русије

Француски посланик Франсис Веркамер послао је због тога министру за буџет Жералду Дарманену захтев да се поново отвори питање репарација царске Русије, јер сматра да, упркос 400 милиона долара исплаћених, Русија није вратила одговарајући износ дуговања.

„После више од 100 година, унуци и праунуци упропашћених акционара настављају да захтевају да им се врати оно што им се дугује. Упркос договору из 27. маја 1997. године, по којем је Русија платила 400 милиона долара, акционари су и даље оштећени“, навео је Веркамер.

Према његовим речима, иако им је новац враћен, у већини случајева исплате нису одговарале стварним износима обвезница.

Француска је улагала у царску Русију током 19. века, посебно у обвезнице железнице, за које је гарантовано златним стандардом. Обвезнице су издаване током обимних радова на градњи железничке мреже.

У јануару 1857. године, Александар Други, а Русија и Француска су створиле асоцијацију чији је главни циљ био помагање градње руских железница са укупним капиталом од 275 милиона рубљи, гарантованих у сребру.

У том периоду изграђена је пруга која је спојила Санкт Петербург и Москву, а једни од главних инвеститора били су париски банкари Готингер и К.

Свеукупно, француски инвеститори су у градњу руских железница уложили 15 милијарди тадашњих франака, што би данас износило око 53 милијарде евра.

Иако су неки од њих успели да профитирају од тога, већина је изгубила новац након Октобарске револуције и доласка на власт Владимира Лењина, који је 1918. године поништио обвезнице.

Након пада СССР-а, руске власти понудиле су да врате дугове, а договор између две земље потписан је 1997. године.

По договору, Русија је требало да исплати 400 милиона долара.

Читав износ сматра се неком врстом компромиса, јер је много мањи од онога што је Русија заиста дуговала Француској. То је урађено зато што је и Русија пристала да неће тражити репарације од држава које су учествовале (укључујући Француску) у Западној интервенцији против СССР-а од 1918. до 1922. године.

Међутим, што се тиче руске стране, са становишта међународног права, то питање је затворено договором од пре више од 20 године и исплатом договореног износа од 400 милиона долара.

Потомци акционара у Француској, са друге стране, траже 30 милијарди евра, а успели су и да на своју страну привуку Веркамера.

Уколико Европски суд прихвати ово, то би могло да створи опасан преседан по којем би велики број других земаља могло да захтева повраћај новца на име старих обвезница. Осим тога, Руски национални фонд би банкротирао.