Шта је све у опису посла жандармеријских „фока“

Марко Младеновић каже да њихов посао укључује широк дијапазон активности, од потраге за несталим лицима, предметима кривичних дела до обезбеђења скупова на води и важних личности.

Према његовим речима, претрага река и дна је веома компликована и захтева добру опрему, коју је његов колега Љубомир Ћирић представио у студију Јутарњег програма РТС-а.

„Имамо 'Кирби-Морган' кацигу, која се најчешће користи за обављање подводних радова. Примера ради, када имамо возило под водом, па морамо да сечемо. Са овом кацигом на глави ронилац је под водом, а комплетну логистику и бригу за његову безбедност преузимају људи на површини“, објаснио је Ћирић.

„Кирби-Морган“, полусуво одело, компензатор пловности, пераја, комуникационо уже повезано са станицом, али понекад рониоци нису у стању да га користе, па га замењују са „животним ужетом“, којим је повезан са асистентом на површини.

Ћирић истиче да је посао рониоца далеко опуштенији ако ситуација омогућава да се користи уже којим ронилац може слободно да комуницира са асистентом.

Боце, инструменти за мерење притиска, рукавице, нож, компас и још прегршт других ствари су на располагању рониоцима Жандармерије.

Иако је важно да се некада што брже одреагује, Ћирић објашњава да је ипак најважније да се не пропусти ниједан елемент опремања рониоца и да све док не дођу на лице места не могу да знају шта ће им тачно од опреме бити потребно.

„Терен је тај који нам диктира какву ћемо опрему користити. Пре зарањања се врши процена терена, па се у складу са тиме припрема опрема“, наводи Ћирић.

Младеновић истиче да су најтежи задаци потраге за несталом децом и да то сваком рониоцу најтеже пада, првенствено као родитељима и људима.

„Уопштено се трудимо да такве задатке што пре заборавимо“, каже Младеновић.

Има и лепих ствари, додаје Младеновић: „Када путујемо на или се враћамо са задатка трудимо се да будемо релаксирани зато што знамо да нас чека компликован и сложен задатак.“

Сматра да је психофизичка оспособљеност најбитнија у послу рониоца – посебно психичка да би се поднели сви изазови.

Ћирић објашњава да је знање то што неутралише страх и стрес, па се због тога често одржавају предавања, унапређивање знања, сарадња са бројним јединицама и семинари.

Тренинзи су готово свакодневни.

„Осим тога што смо добри пливачи, најважније је да знамо да укажемо прву помоћ и помогнемо људима. Такође, ронилачки позив захтева и знање вожње моторних чамаца, алпинизам, везивање ужади, обављање подводних радова“, каже Ћирић.

На шта су све наилазили на речном дну? Младеновић каже да има доста олупина бродова, али и заоставштина наше нееколошке свести – шкољки шпорета, аутомобила...

За то што се определио да буде ронилац Младеновић највише „криви“ знатижељу, која је после изродила љубав па прешла и у професију.