Срби Бечлијама објашњавају историју чоколаде
У некада царском, а сада на многим листама најбољем граду за живот, Бечу, постоји велики број музеја који привлаче на стотине хиљада туриста и у којима се чувају многе, по историју човечанства, битне ствари. Срби су омогућили да Аустријанци и туристи нешто науче и о историји чоколаде.
Беч има нешто више од 100 музеја, а у најстаријем забавном парку у Европи – „Пратеру“, који је сам по себи једна врста музеја, на око 2.000 квадратних метара простире се Музеј чоколаде, који воде брат и сестра родом из Србије, Јована и Бојан Мисаљевић.
У богатој и јединственој поставци може се видети како је зрно какаоа дошло у Европу и ко му је „помогао“ у ширењу старим континентом.
И сами Аустријанци могу научити нешто о својој историји, односно коју улогу је имала Хабсбуршка монархија у чоколадном свету.
„Дуго смо размишљали о томе да би требало отворити један овакав музеј, и посебно у Бечу, с озбиром на то да чоколада и какао имају велику традицију у овом граду“, указала је Јована Мисаљевић, додајући да читава породица, а посебно њен брат Бојан, има дугогодишње искуство у какао индустрији.
„Концепт музеја је комбинација између едукације и забаве. Простире се на 2.000 квадратних метара. На почетку се може научити читава историја чоколаде. Од тога шта значи какао, и како је доспео до нашег континента. Односно ко су Астеци и Маје. Након историјског дела, улази се у џунглу где се приказује географски и биолошки појам, односно како изгледају плантаже, како изгледа биљка, како се од зрна какаоа долази до чокладе“, објаснила је Јована.
У следећем делу музеја налази се забавни садржај за млађе и старије, који кроз интерактивне станице могу да доживе какао и чоколаду на другачији, јединствен начин.
„Чоколада има велику повезаност са овим градом. Захваљујући француској краљици Ани од Астурије, чоколада се проширила у Европи. Она је какао први пут пробала у Шпанији, одушевила се тим пићем и донела га у Француску, где га је представила свом супругу Лују 13. Од тог тренутка се какао ширио на југ Француске, Белгију, Енглеску, Аустрију и широм континента“, објаснила је Мисаљевићева.
То су неки подаци који многи Аустријанци ни не знају, па им музеј открива идео њихове историје.
Посебном изгледу музеја доприносе и многобројне чоколадне уметничке фигуре из области културе и историје од којих су поједине тешке и више од 350 килограма.
На самом излазу налази се и велика радионица у којој заинтересовани могу, уз инструкције стручњака, сами правити свој какао и чоколаду. Радионице су намењене за све старосне групе, од вртића до пензионера.
Мисаљевићи су прави зналци свега око какаоа и чоколаде, прате и све трендове, а тако и онај који предео Европе воли коју врсту чоколаде.
„Приметили смо да посетиоци са нашег простора више конзумирају млечну чоколаду. Немци и становници северног поднебља радије једу тамну чоколаду, а источни блок млечну. То су неки подаци до којих смо дошли током година бављења чоколадом“, објаснила је Мисаљевићева.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар