Да ли смо паметнији од предака и других нација?

Неки научници тврде да највиши количник интелигенције „има своју државу“ па су га сместили у Јапан и Сингапур, односно кажу да тамо живе најпаметнији људи. Србија је у категорији оних земаља са просечним IQ-ом. Управо ту категоризацију, поделе и листе струка оспорава.

„Из разних методолошких разлога није могуће на овај начин поредити различите просечне интелигенције по нацијама. Просечна интелигенција, по дефиницији, је између 90 и 11, а овде имамо да је негде 59. То значи да нешто нисте добро урадили током свог истраживања“, истакао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, председник комисије за тестирање у Менси Србије Горан Томин.

Према његовој оцени, таква истраживања нису методолошки коректна: „С времена на време појављује се прича Ричарда Лина који је познат већ 50 година уназад као неко ко спроводи расистичка истраживања и залаже се за еугенику. Он сматра да су Ирци нискоинтелигентни и да су зато сиромашни. Њега је универзитет ослободио звања и прилично је проказан као научник због оваквих ставова“.

Просечан IQ сваке нације, по дефиницији, је између 90 и 110, објашњава Томин, додајући да је просечан IQ Срба исти као просечан IQ Јапанаца, Кинеза, Француза, становника Екваторијалне Гвинеје.

Да ли смо паметнији од предака?

Око Флиновог ефекта, односно да резултати у пољу тестирања количника интелигенције временом постају све виши, струка се мање спори.

„Флинов ефекат је веома занимљива појава где привидно количник интелигенције популације расте. Због тога се раде стандардизације тестова. Оцењивање се врши по нормама које су добијене на одређеној популацији. Да би резултати теста били меродавни, узмемо огроман репрезентативан узорак да бисмо тест баждарили, да бисмо га направили дискриминативним, али на тој популацији. Али те норме нису исте у различитим крајевима света зог многих разлога, најпре културолошких“, наводи Томин.

Норме нису исте ни када је време у питању, на пример пре 70 година и данас.

„Као да популација постаје резистентна и тест се мора рестандардизовати с времена на време. Норма нису исте ни за мушкарце и жене, што не значи да су једни интелигентнији од других“.

Већ деценијама су поуздани тестови графичког типа и то су тестови које користи Менса Србије и већина Менси у свету.

„Не морате бити писмени да бисте радили тест интелигенције, на тај тест не утиче образовање, култура, пол, боја коже. Кад кажем графичког типа то значи фигуре које су поређане по одређеној правилности и да утврдите која фали. На тај начин врло поуздано може да се измери интелигенција која је биолошки дата“, открива Томин.

Према његовој оцени, не би могло да се каже да се налазимо у Златном добу интелигенције.