Борко Растовић је био у Чернобиљу и ушао у „Зону“!

Стручни семинар у Украјини за Борка је био „довољно близу“ да се одлучи да посети Чернобиљ. Писао је да га је нуклеарна катастрофа у Чернобиљу фасцинира и да је доста читао о њему. Ипак, пре одласка у Припјат морао је да се припреми - психолошки, текнички, организационо.

„Одувек сам знао да ћу посетити Чернобиљ. Одрастао сам у време када се чернобиљска катастрофа десила и запамтио сам је као највећу технолошку катастрофу у историји човечанства. Чим се указала прилика да посетим Кијев, то јест стручну конференцију у том граду, одмах сам почео да планирам пут“, открива гост Јутарњег програма РТС-а Борко Растовић, запослен у „Инфостуду“.

Комплетан пут, прича Борко, био је прожет осећајем да иде из грешке у грешку: „Колега кога сам звао да иде са мном није то желео. После тога сам схватио да постоји много ограничења: комплетно тело, током боравка у 'Зони' мора да буде покривено, нема кратких чарапа, кратких мајица, обавезна је капа, од Украјинске владе добија се дозиметар који такође мора да се носи током боравка у 'Зони', а по изласку се контролише. Водич има уређај за сателитко праћење којим надлежни прате кретање групе“.

Многи не схватају, истиче Борко, да Чернобиљ није на месту где се налази електрана: „Постоји зона од 30 километара и зона од 10 километара ('Зона'). У широј зони постоје контролни пунктови, затим се долази до Чернобиља, а тек онда се наилази на зону од 10 километара у којој се налазе четири реактора нуклеарне електране и градић Припјат“.

Цела „Зона“ може се обићи, али искључиво уз присуство водича јер постоје места која нису за живот, нити кратак боравак.

На местима са највећом радијацијом на којима је током екскурзије Борко био забележена је и до 2.500 већа радијација од просечне дозвољене.

„Да смо на тим местима где је 2.500 радијација већа од нормалне, провели седам сати накупили бисмо радијације колико и за годину дана“, објашњава гост Јутарњег програма.

На месту највеће нуклеарне катастрофе не виде се зграде, само бетон и гвожђе, не виде се улице, вегетација је „сажвакала“ све, а остало је паузирано у времену.

У нуклеарној електрани у Чернобиљу, углавном на одржавању или изградњи новог саркофага, и даље ради око 3.000 људи.

Борко Растовић после овог искуства истиче да серију Чернобиљ није гледао, али и да не верује да ће је гледати.