Руди и Живана — повратак у поцерско село после деценија рада у Немачкој

Од фотографије на којој је угледао Живану, до првог сусрета није прошло много времена. Одлучан да упозна девојку која му се допала на први поглед, Руди је прво Метлић тражио на карти, а потом и по обрницима Цера.

„Свашта сам помислила, ко је овај, шта је овај залутао. А да је залутао, не би питао за моје име“, наводи Живана Павловић Вернер.

„Ја сам рекао, ја морам да видим ову девојку у оргиналу, зато долазим овде. Мршава је много била, на венчању, четрдесет осам килограма, сад контра — скоро дупло“, каже у шали Руди Вернер.

Он је тада знао неколико речи српског, а она скоро ниједну немачког. Венчали су се после пет година, а пре осам из више од хиљаду километара удаљеног Фридберга, дошли су да живе у Поцерину.

Живана истиче да је Руди заволео Србију. „Руди воли овај народ, зато што су људи слободни“, напомиње Живана.

Вернер каже за сее да је сада 70 одсто Србин, а тридесет Немац.

И после неколико деценија, љубав и поштовање су, кажу, као и на почетку брака. Српска кухиња, Рудију је омиљена.

„Она кува боље од моје маме. Мајка увек кува боље, али Живана све зна“, хвали је поцерски зет.

Живана додаје да Руди воли масну храну, али додаје да су понекад као рогови у џаку.

Електротехничар у пензији, каблове и алат заменио је мотиком и косачицом. На побрђу Цера, узгаја воће.

„Имамо доста шљива, јабука, кајсија и крушке, све шта волим“, наглашава Руди.

Поцерски зет Србима замера лоше навике у одлагању смећа. У Немачку где му живе мајка и сестра, одлази повремено, а у Метић се, каже, увек радо враћа.