Ко рано рани, пословни успех (не) граби

Kада вам аларм зазвони у пола шест да ли се и ви будите са осмехом или прво посегнете за будилником како бисте одложили устајање? Ако спадате у прву групу, према резултатима појединих истраживања, онда сте успешнији и здравији.

„Најбоље устајање је са појавом сунца, прво се човек психолошки лепо осећа да се нешто ново рађа, да креће у размишљање како ће тај дан да потроши шта ће урадити тог дана. A већ ако устане касније када је сунце далеко од свитања онда је већ дан кренуо навелико онда он устане размишљајући шта ће да уради где ће да крене и дан је увелико прошао“, указује примаријус др Бисерка Обрадовић из Дома здравља Стари град. 

И деца боље ухвате дан када га раније почну, кажу у школи и додају да су ђаци у првој смени продуктивнији од оних у послеподневној, који по неписаном правилу, касније одлазе у кревет и са мобилним телефоном остају до јутарњих часова.

„Лакше је добро структурирати дан када су деца пре подне у школи то се углавном поклапа и са радним временом родитеља. Деца која имају боље структурирано време боље уче и свакако постижу боље резултате и имају више шанси да се укључују у различите активности. Негде јесте чињеница да деца која имају различите обавезе у породици и у неким активностима која она желе да су успешнија да боље организују свој дан и да јако воде рачуна када им је време за учење“, каже школски психолог Бранка Тишма. 

Такође, према психолошким истраживањима, људи који раније иду на спавање и устају рано у мањем су ризику да оболе од депресије. Kолико има истине у томе, питамо психолога.

„Постоје одређени гени који доприносе до тога да неко бива раноранилац или ноћна птица. И у складу са тим рађена су додатна истраживања која су показала да људи који су ранораниоци јесу под мањим ризиком да оболе од менталних болести поготово депресије или шизофреније. Али је јако битно рећи да та веза није узрочна, него да је повезаност, то не значи да ако сам ја раноранилац не могу да оболим или ако сам ноћна птица нужно ћу оболети, значи постоји много фактора који доприносе томе“, наводи Оливера Новаковић, психолог и психотерапеут.

Kада се у Србији буде најуспешнији не зна се, али се зна колико у просеку раде.

„Није кључно рано устајање за резултате. Мислим да оно што јесте кључно је количина рада и да већина људи која има сјајне резултате доста раде, 12, 14, 16 сати и просто то је њихов посао, то је њихов живот. И има једна лепа изрека која каже: 'Кад нађете оно што волите да радите ви престајете да радите, то вам је задовољство'“, наглашава Бојан Шћепановић из Менаџмент центра Београд.

Задовољство је кључно и за отпочињање дана. Устајање на леву ногу не постоји, па ако се осећате лоше то само значи да нисте слушали сигнале које вам организам шаље и у кревет нисте отишли на време.

„С друге стране ако се пробудимо ујутру, али проведемо цео дан размишљајући о неким негативним мислима бивајући блокирани њима ми опет нећемо ништа урадити, дакле, изузетно је важна структура дана. Да би човек био ефикасан, функционалан и на крају успешан, некако неопходно је да поред раног јутарњег устајања он буде и одморан, а да поред тога има и испланиран дан“, подвлачи психолог Оливера Новаковић.

Рано устајање не мора да буде предуслов за свачији успех. Напротив, ако себе терате на то, а не осећате се лагодно, неуспех је извеснији.

Тачно је, међутим, да раним устајањем продужавамо дан и имамо времена за више активности, али важније од тога јесте само спавање. Зато стручњаци саветују да сваког дана у исто време лежете и устајете и спавате између шест и осам сати. Ако то постигнете, рачунајте да сте успели.