Клик, лајк, па паковање кофера за Србију

Дописивали су се годину дана, а онда је Џенифер спаковала кофере и, после скоро 30 сати путовања аутобусом и авионом, дошла у Србију.

Данијел је због љубави, за два и по месеца научио шпански језик и организовао свадбу коју ће Црна Бара дуго памтити. У мачванском селу, уз традиционално коло, први пут се играла и салса.

„Код ње ми се свидела њена лепота, затим скромност, искреност, и из тог једног клика и 'лајка', познанства, кренуло је дописивање и изродила се велика љубав, бајковита“, искрен је Данијел Шокчанић.

„Прво ми се свидело његово лице, а затим и личност. Одушевљена сам Србијом. Овде ми је лепо, супер“, рекла је Џенифер Сулај Агиреокампо.

Џенифер је у Колумбији завршила средњу ветеринарску школу, воли животиње и живот у селу. Углавном једе пиринач и воће, а у кухињи са свекрвом, најчешће прави гибаницу.

„Снајка ми је добра, споразумевамо се некако, не знамо језик, учимо једна другу“, рекла је, сада већ свекрва, Гордана Шокчанић.

Џенифер се у Србији није навикла једино на хладноћу. Свако воће и даље соли, а у супу, поред пилећег меса, често стави и банану.

„У првим данима, било је доста чудних ситуација, за време оброка, она је устала и кренула да носи своје посуђе, а моја мајка је рекла ‘не'... Ја сам морао да објасним да је код њих обичај да после оброка свако своје посуђе опере, да не би био на терету домаћину“, испричао је Данијел.

„Овде сам први пут видела разне врсте воћа, од јабуке, јагоде, до грожђа. Различита је и клима, први пут сам овде видела снег и осетила толику хладноћу“, каже Џенифер.

Када смо их посетили, Шокчанићи су очекивали бебу. Сада са својом Ханом живе у Немачкој. У Србију долазе на одмор и за крсну славу.