Ноћ дежурног ветеринара понекад је права авантура

Ветеринару Ваљону Исмаиљију радно време је од два поподне до седам сати ујутру. Доступан је, на позиве одговара и одмах иде на терен, уколико је ситуација ургентна.

„Највише има вештачко осемењење и, болесне краве ко има – зове. Најчешће се тељење дешава у два ноћу, у пет, шест ујутру, или четири. Тад се највише тели крава. Стижемо за пола сата, сат“, каже Ваљон.

У највеће село у Бујановцу, Велики Трновац, Ваљон се упутио у домаћинство Скендера Тусунија.

„Месечно једном, двапут их зовемо. Те нека се разболи, те крава или теле, зовемо их да их лечи. Услужни су, брзи су, Ваљон најчешће долази, а и Срђан често“ рекао је Скендер, који се бави сточарством.

Узимају крв, ако сумњају на неку болест, вакцинишу стоку, дају витамине. У ванредним околностима и сточари помажу ветеринарима.

„Најтеже кад су крупни телци, кад се отели крава, то је понекад, рађају се по 70 кила и то је највећи проблем“, прича Ваљон.

Ветеринари прилазе животињи опрезно, јер може нагло да реагује.

„Шприцао сам једног пса и због инјекције која много пече, он се отргао. Газда није могао више да држи пса и пустио пса, и ја паднем и сломио сам руку, имао сам ту ситуацију“,  каже Исмаиљи.

У Бујановцу и Прешеву већина становништва живи од сточарства. Савете и помоћ, мештани добијају од запослених у Ветеринарској станици у Бујановцу.

„Дошли смо да извршимо пренос једног кућног љубимца, и задовољни смо њиховим услугама што се тиче доктора, стручни су и када су у смени и кад нису, можемо да их позовемо, јаве се, дају нам савет“, рекао је Горан Цветковић из Бујановца.

„Приликом тељења краве, обавезно мораш позвати ветеринара или у случају да се стока преједе или погиба се, мораш да зовеш. Без ветеринара не можеш“, навела је Мерима Станојковић из Горњег Вртогоша.

Ветеринарска станица у Бујановцу има 41-ог запосленог, девет је ветеринара, а у току ноћи приме до десет позива.