И Београд криви торањ за трку има

Ретки су посетиоци Београда, али и житељи главног града који знају да Београд има криви торањ који је виши некоколио метара од много славнијег у Пизи.

Торањ Римокатоличке цркве на Врачару накривио се више од 40 центиметра. Највероватније је разлог то што је завршен чак три деценије пошто је изграђена црква.

„Торањ има огромну тежину. Висок је 62 метра. При врху је почео да се нагиње. Тада су узбуну дигли архитекте и стручњаци да би утврдили зашто је накривио када су радили све по прописима. Међутим, онда су утврдили да нису смели да граде на истој плочи, па су разбили плочу између торња и цркве и мало се исправио“, објашњава фра Бенедикт Вујица.

Дуж Савске улице такође се налазаи неколико занимљивих објеката за показивање.

„Имамо занимљив бункер у Савској улици, који ће уређењем Београда на води вероватно бити интересантан и сигурно ћемо га реконструисати. Дуж Савске улице имамо и водоторањ који је ушао у зону ауто-пута. Поред њега је и ложионица и сада управо креће архитектонски конкурс, којим ће ти објекти бити претворени у неки дизајн хаб“, каже Марко Стојичић, главни градски урбаниста.

Београд има и свој обелиск и кућу коју чувају сфинге. Има и криви солитер у Кнез Даниловој који вероватно неће бити званична атракција, али је свакако посебан проблем за који ни најбољи стручњаци немају решење.

Осим за симболе града, Калемегдан, Скадарлију, Храм Светог Саве, двор на Дедињу, странци су заинтересовани и за објекте из периода Титове Југославије.

„Музеј '25. мај' и Кућа цвећа. Зграда СИВ-а је такође свакако занимљива. Како је грађена и функционисала. Такође је веома интересантан локалитет зграда некадашњег Централног комитета“, каже туристички водич Милош Марковић. 

Авалски торањ је поново један од симбола Београда. Мост преко Аде и зграда „Генекса“ су такође места које туристи обилазе. Музеј илузија је иако отворен тек недавно постао место које се радо посећује. 

Да би неко место постало атракција поред занимљивог садржаја, односно културно историјске вредности важно је колико се оно промовише, а још важније колико лако се стиже до њега јер прво питање туристе у обиласку града је колико до тамо има степеника.

„Велики број туриста долази у транзиту обилазећи читав Балкан. Током те туре Београд је једна од дестинација, па им је време ограничено и онда ће природно желети да га проведу на местима где им је пружен највећи комфор“, објашњава Марковић.

Типичан пример је налзиште Винча које, иако локалитет од светског значаја и налази се на мање од 20 километара од центра града, обилазе тек ретки гости.