Канада се два пута брже загрева од остатка света

У извештају канадске владе о климатским променама упозорава се да су промене већ очигледне у многим деловима земље и да се предвиђа њихово појачавање, преноси Би-Би-Си.

Како се наводи, највећу промену претрпео је канадски Арктик и он ће наставити да се загрева много брже од светског просека.

У извештају се процењује да се просечна годишња температура у Канади у односу на 1948. годину повећавала за 1,7 степени Целзијуса.

Највеће повећање температуре било је на северу, у Канадској прерији и у северном делу Британске Колумбије.

Температура у северним деловима Канаде се повећала за 2,3 степена Целзијуса у односу на просечну температуру из 1948. године.

„Док су и људске активности и природне промене у клими допринеле загревању у Канади, људски фактор је доминантан. Највероватније је да је више од половине загревања у Канади производ утицаја људских активности“, наводи се у извештају.

Извештај је објављен након што је влада увела порез на угљеник за четири од десет канадских покрајина које нису успеле да израде планове за борбу против климатских промена.

Ефекти глобалног загревања укључују и екстремније температуре, а више температуре ваздуха могле би да значе и више топлотних таласа и већи ризик од шумских пожара и суша у неким деловима земље.

У извештају се наводи да би океани могли да постану киселији и са мање кисеоника, што би могло да нашкоди животу у мору.

На брзо загревање у Канади утицали су бројни фактори, међу којима су смањење снега и морског леда, што је повећало апсорпцију соларне радијације и проузроковало већа загревања него у другим крајевима.

Упркос суморним предвиђањима, у извештају се указује да би количина загревања могла да буде ограничена, ако се на глобалном нивоу предузме акција драстичног смањивања емисија угљеника на ниво близу нуле почетком друге половине века, као и знатног смањивања емисија других гасова са ефектом стаклене баште.

Канада је једна од 200 земаља које су потписале париски споразум о климатским променама, а влада те земље је рекла да ће настојати да смањи емисију штетних гасова до 2030. године до 30 одсто.