У посети својим спасиоцима

Прве речи које су стигле до шефа смене београдских ватрогасаца, док су на лицу места његове колеге покушавале да тада деветогодишњег Алексу Булајића извуку из лифта који га је прикљештио између два спрата, биле су „Шефе, ми немамо решење".

Те 2011. године, док је био у гостима код тетке, Алекса се играо напољу са својом браћом и све је било у реду.

„Колико се сећам, отишао сам пешке до деветог спрата да попијем воде и тата и теча су ми рекли да не идем лифтом него пешке. Сишао сам један спрат пешке и ушао у лифт. Заглавио сам се између првог и другог спрата“, присећа се тих догађаја Алекса.

Како каже, ухватила га је паника и желео је да што пре изађе из лифта. Сломио је стакло мислећи да ће моћи да се провуче, али није успео и заглавиле су му се обе ноге и обе руке.

Лифт је кренуо. Руке и ноге су му биле прикљештене и, како каже, претрпео је велике болове. Ватрогасци се присећају да је ситуација била веома напета.

Слободан Стојчић, Командир вода ватрогасне станице Земун, каже да је било потпуно невероватно да је његово тело успело да се стисне у тај простор, а да се потпуно не смрска.

Уз помоћ екипе из Градског стамбеног, ватрогасци су ручно спустили лифт и извукли дечака.

„Када смо успели да га ослободимо и да га ставимо на носила, тада су стигле и остале екипе и доста помоћи. Како су кренули да га односе, ја сам у том тренутку изгубио сву снагу и само сам пао доле“, сећа се ватрогасац Стојчић.

Од када се опоравио, Алекса сваког марта са оцем посећује своје спасиоце.

„Често имамо посете људи који после наше обављене интервенције, којима смо спасили стан или живот, и на неки начин одржавају са нама контакти. То је нама веома драго“, каже Милош Мајсторовић, Командант ватрогасне бригаде.

Алекса ће ускоро напунити 18 година. Иако иде у средњу туристичку школу, жели да једног дана постане ватрогасац.