Драга Савета за кафане и ресторане

Kобасице са сиром, пиво и чоколадни тарт на Твитеру су спојили четворо младих Београђана, који се никада раније нису срели. Kада су схватили да воле сличну храну, другарство се са друштвених мрежа преселило у кафану. Убрзо је настао и блог на коме оцењују београдске ресторане.

„Као драга Савета за љубавне проблеме, тако смо и ми драга Савета за ресторане. У по дана, у по ноћи, где би сад могао да идем, шта бих сада могао да пробам, како ти се чини да ли би могли тамо да идемо, ми кажемо наше искуство или кажемо: еее не могу сада иди на сајт тамо се налазе све остале информације,“ каже блогер Никола Радовић.

Њихове информације где се добро засладити или засланити чита више од пола милиона људи. За одређивање тога да ли је ресторан положио испит или иде на поправни постоје јасни критеријуми.

„Прво и основно квалитет хране, онда услуга која је свима нама јако битна и сматрамо да је подједнако битна колико и храна у самом ресторану, затим хигијена, амбијент и однос цене и квалитета“, истиче Александра Ивановић, блогерка Укуса Београда.

Кажу да су строге судије, па зато ниједан угоститељ није добио чисту десетку.

„Они прави угоститељи схватају критику на најбољи могући начин јер они знају да је мишљење госта најбитније, а ми смо гости пре свега“, oбјашњава Никола.  

Александра додаје како су се сусретали и са негативним коментарима. 

„Бунили су се поједини власници ресторана да то није било тако, да нисмо били објективни. Међутим, ми само наводимо ситуације онакве какве јесу биле, не измишљамо их нити нешто желимо да презентујемо као негативно. Нама је негде жеља да се након негативних или позитивних рецензија у којима је било нешто негативно, ствари поправе“, напомиње Александра.

А да ли угоститељи уче на својим грешкама и то проверавају. Зато свакој кафани дају нову шансу. 

„Имали смо жељу на почетку да уживо преносимо утиске путем друштвених мрежа, али је често долазило до тога да власници који прате наш профил схвате да смо ту па се труде да буду бољи него што јесу или да нам пошаљу дезерт. На то не наседамо, па смо престали да док смо у ресторану качимо слике на друштвене мреже“, указује Александра.

Ове сладокусце са стажом зато питамо која је највећа бољка престоничких ресторана?

„Услуга, ми о томе причамо малтене од почетка. И доста пута, дешава се пречесто да кувар свој део одради перфектно, да је ентеријер одрађен супер, да је ресторан концептуално замишљен савршено а онда дође неко ко не зна то да вам послужи или ко је дрзак или ко је непрофесоналан и може цео утисак да вам упропасти“, каже Јелена Рашковић.

Истражујући укусе Београда у њиму уживају, о којем килограму вишка мисле касније.