Лозничанин први балкански самурај

Филмови о борилачким вештинама и древним јапанским самуријама, Младена су привлачили још у раном детињству. Најпре, уз свог деду, а касније вежбајући и са другим мајсторима из целог света, добио је звање учитељ учитеља, достигао четврти дан у аикиду, а потом стекао и титулу самураја.

Обучен у кимоно, са катаном у рукама, ради и живи у складу са оним што се од самураја очекује.

„Дан почиње ујутру од пет сати, први тренинг се ради увелико од шест до седам, значи као у Јапану трудимо се одрадимо као што они тамо раде, значи од шест до седам, након тога ако постоји још неки тренинг и он се одради, посветимо се да кажем не само тренингу вештина, већ морамо да радимо и на личном здравственом статусу, мора да се вежба за развој и духа и тела“, објашњава Младен Буразеровић.

Прави самурај мора да савлада руковање самурајским мачем катаном, као и да поседује одређене врлине и поштује кључне принципе – верност према господару, али и љубав према домовини, скромност, отвореност и умереност. Самурај, каже Младен, увек представља и све остале, без обзира на то где и с ким налази.

„Да би неко постао самурај битно је да се бави борилачким вештинама, такође за промоцију самураја битно је да се неко нон-стоп усавршава лично, да развија да кажем себе као личност и да се бави том сфером борилачких вештина, значи јапанским традиционалним борилачким вештинама“, истакао је самурај из Лознице.

Борилачким вештинама, али и самурајским принципима, Младен свакодневно подучава и друге Лозничане, од којих неки имају исте снове као он.