Није Аладинова лампа, али испуњава музичке жеље

Он је мајстор за лампе, али то не значи да уколико неко има неку покварену треба да је носи код њега. Милош Милић из Београда израђује и поправља лампаше, односно музичка појачала која су се половином прошлог века правила за радио-пријемнике, да би се потом користила у музичкој индустрији.

„Најлакше је упоредити лампу са славином за воду. Славином управљамо ми сами малом снагом, а контролишемо велику количину воде. Исто тако лампа, сигналом који је мали, а који доводимо из ајпеда, грамофона или це-деа, управља великом снагом која служи за покретање звучника“, објашњава Милић.

Kао заљубљеника у музику, лампаши су га очарали још као тинејџера на једном концерту. Завршена електротехничка, али и музичка школа омогућиле су му да и сам почне да израђује ову врсту појачала.

„На сву срећу имао сам прилике да упознам пионире тог покрета, да кажемо хај-фај покрета са лампама код нас. Нажалост неки нису живи, тако да сам успео уз лепо дружење да украдем и мало знања“, присећа се Милош Милић.

Направити добро лампашко појачало је веома захтеван и скуп процес, јер материјали који се користе за то увозе се из разних крајева света. Зато лампаше могу приуштити само пасионирани љубитељи музике, који су спремни да за њих издвоје и до неколико хиљада евра.

„Kад слушате неку омиљену композицију са лампашког појачала имате осећај да је тај извођач поред вас. То је тешко описати речима, најбоље да дође неко да чује. Углавном обједињује два света – заљубљенике у добар звук и оне којима је то статусни симбол поготово преко“, истиче Милић.

Осим тога, поједини музичари и даље користе ова појачала, а нарочито су погодна за жичане инструменте.

„Углавном су се задржали код гитарских појачала поготово што производе тај неки специфичан звук који, опет се враћам на то, модерна технологија покушава да имитира. Најпознатији тај звук је Џими Хендрикс, то је тај неки баршунасти облик звука“, истиче Милић.

Такав звук не може да се опише, може само да се доживи, истиче Милош. Због тога планира да их осавремени и учини доступним већем броју људи.

„Следећи пројекат који спремам је лампашко појачало, али за слушалице, које ће да буде преносиво, јер та, да кажемо, условно речено, мана овог лампаша је што су велики, тешки, робусни што је некад и предност. Желим то све да спакујем у преносив уређај“, каже Милић.

Али чак и када оствари свој план, свестан је да ће његова појачала поново бити примамљива само обожаваоцима појединих жанрова музике.

Љубитељима техно или поп музике ови лампаши неће требати, јер су за то најбоља дигитална појачала. Али ако неко пожели да чује топлину и фине нијансе блуз, џез или класичне музике лампаши ће то најбоље омогућити.