Јесу ли модерне технологије за старе шпанска села?

Радни век провео је са студентима. А када је професор Kонстантин Kостић отишао у пензију одлучио је да и даље остане у контакту са њима. И то путем анимираних филмова, које прави већ четири године.

„Моји филмови се налазе на мом каналу на Јутјубу, моја публика су моји студенти и пријатељи који то лајкују. Они ме не критикују јер ме сви воле“, каже овај професор у пензији.

Да би направио један филм потребно му је и до три месеца. У фиоци чува девадесетак на које је нарочито поносан.

„Прво мора да се смисли прича. Обично напишем на ту причу текст песме, онда компонујем музику на то да бих видео колико ће бити дугачко и како да преломим ове кадрове и онда кренем да тражим глумце. По Фејсбуку и Јутјубу тражим разне ликове, сецкам као маказицама и главу и руке и онда правим низ клипова које повезујем у целину у складу са музиком и тако произведем један анимирани филм. Велики је то посао“, објашњава Костић.

А овај посао потпуно га је обузео, па времена има само за путовања. Последње је било на фестивал анимираног филма у Словачкој, где је био како каже „мало старији учесник“.

Мало старији су и полазници курса информатике на Универзитету за треће доба. Они се обучавају за рад на рачунару, али и да владају паметним телефонима.

„Након тога смо специјализовали неке више програме за старије људе који можда и даље раде неке послове, тако да је и њима потребан и Ексел и Пауерпоинт презентације“, каже Милена Јовановић Дељанин са Универзитета „Ђуро Салај“.

Оцене овде нису толико важне. Најбитније је пронаћи начин како да се знање пренесе времешним ђацима, каже нам предавач.

„Нема ту неког правила, све зависи начин на који ко како размишља, а ли то све иде, уз довољно стрпљења све може да се савлада“, објашњава предавач Жарко Поповић.

А када савладају сналажење на интернету то би могло да им олакша живот јер би на пример уместо чекања у банци рачуне плаћали електронским путем или користили услуге е-управе. Иако је ово напреднији ниво, није недостижан, а у прилог томе говори и податак да у Европској унији ове услуге користи чак 27 процената оних старијих од 65 година. У Србији само четири одсто.

„Ми учимо током целог живота, целоживотно учење је врло важно, јер захваљујући учењу дуже живимо и више смо укључени у све токове друштва. Врло је важно да променимо ту негативну слику о старењу и старости и да старе поред коришћења интернета, компјутера и паметних телефона морају да се едукују за и за то какви ризици вребају са интернета“, објашњава психолошкиња Наташа Тодоровић, сарадница Црвеног крста и Геронтолошког друштва Србије.

Пензионери са којима смо вас упознали нису усамљен пример. Према последњим подацима Републичког завода за статистику сваки четврти пензионер користи интернет.

Да је руковање модерним технологијама у данашње време нужност, али и забава припадници трећег доба врло добро су схватили. И зато се немојте чудити када вам на Фејсбуку стигне захтев за пријатељство од баке или комшије пензионера.