Кад се путеви укрсте после седам деценија размимоилажења

Кажу да љубав не зна за године, а то би вероватно могла да потврди и прича у дому за старе на Вождовцу.

Заједничка собица старачког дома њихово је, како кажу, ново гнездо. И баш ту их је екипа РТС-а и нашла – пензионере Наду и Николу. Путеви су им се деценијама разилазили, а потом поново укрстили. А све је почело пре 70 година.

„Она је имала комшију, а у том комшилуку ја сам имао друга. Ја сам имао мотор, а он је био механичар, па сам ја често оправљао моторе и тако. Она се шетала и ја сам је видео кроз ограду. Она мало погледа на нас и тако је била та близина, то ме привлачило“, почиње причу пензионер Никола Витаковић.

Николина супруга Нада Витковић каже да не би веровала да јој је неко рекао да ће се удати за њега после толико године.

„Ја бих рекла – хајде, шта причаш без везе“, каже Нада.

Никола је превалио деведесету годину, а Нада има девет мање. И даље се сећају симпатија из комшилука и лако објашњавају зашто у младости нису били пар.

„Она је била у дворишту, имала је оца, мајку, нисам ја могао да идем тамо, и онда кроз ограду се погледамо, попричамо, и ја на мотор и ја одем“, објашњава Никола.

Један растанак значио је и то да се неће срести више од 30 година. У међувремену, засновали су своје породице, а потом сасвим неочекивано поново се срели.

"После је она дошла у предузеће, ми смо радили и то је створило још већу близину. Ми смо ту били свакодневно, видели се, попричали, и тако, време је учинило своје“, присећа се Никола поновних сусрета.

Нада каже да, кад су се срели после толико година, било јој је драго што су се видели.

„Међутим, није ништа искрсло, нека симпатија јача него према другим колегама, све док нису искрсли проблеми у браку, у животу и мом и његовом. А онда човек увек тражи сродну душу са ким би попричао мало“, наводи Нада.

Данас су сасвим сигурни да су сродне душе. Венчали су се на прагу пензије, и кажу да је вредело толико чекати да буду заједно. Уживају у гарсоњери старачког дома и после свега верују у љубав.

Никола каже да све имају, и љубав и слогу. 

„И сто година да живим кад бих могао, ја бих волео да живим сто година, јер ми стварно ништа не смета, ја волим живот“, каже Никола.

А воле и да излазе и друже се, прослављају годишњице и рођендане. И имају заједничку страст према путовањима. Шетајући по крају, чекају да прође зима. С првим пролећним данима ето њих у Москви.