Први пољопривредници у централну Европу дошли са Балкана

„Били смо циљано у потрази за 'делићем који недостаје' између неолитског доба у Егеју и централној Европи“, објаснила је Хорејсова у изјави агенцији АПА.

Да тај делић мора бити негде на путу од југа ка северу, дуж такозване балканске руте, додала је, било је од почетка јасно.

„Не постоји готово никаква исток-запад осовина“, рекла је Барбара Хорејс, додајући да је налазиште пронађено јужно од Ниша, на обалама Мораве.

„Ради се о налазишту које је на висини од 400 до 500 метара, тиме савршено за пољопривредне активности", указала је археолошкиња са бечке Академије наука.

У августу је аустријски тим научника, у сарадњи са Археолошким институтом у Београду, почео да копа и убрзо наишао на камене алате, керамичке посуде, кости од животиња, али и подручја на којима је сасвим сигурно било ложено, као и велики број фигурина.

„Можемо поћи од тога да се радило о остацима једне делимично настањене групе са одговарајућом материјалном културом“, рекла је Барбара Хорејс.

Испод тог налазишта, које је добило назив „Свињаричка чука“, налази се око метар и по неолитских трагова културе, показују радиокарбонске претраге.

„Сада влада велика усхићеност шта ћемо још наћи“, рекла је Хорејсова, додајући да је то налазиште свакако недостајући делић у одговору на важно питање како је настањивана Европа.

Први докази о пољопривредницима који су се настанили до сада су доказивале насеобине у Егеју око 6.700 година пре нове ере.

Неолитска налазишта, као што је „Лепенски вир“, који је један од најстаријих доказа о пољопривредним активностима, датира од око 6.000 године пре Христа.

„Питамо се зашто је требало толико времена“, каже Барбара Хорејс, додајући да научници полазе од тога да су се мале групе миграната полазећи са Блиског истока кретале ка централној Европи и да су са собом носили веома сложено знање о узгајању житарица, узгоју животиња, као и о животу у изграђеним кућама у насеобинама.

„Корак од скупљача, преко ловаца до фармера и узгајивача животиња био је један од највећих и најодрживијих револуција људске историје“, подвукла је аустријска археолошкиња.

Поред ископавања трагова прошлости, аустријски тим спроводи и еколошка истраживања, трагајући за знаковима утицаја животне средине, као што су поплаве или климатске промене, које би могле бити узрок за селидбу народа у правцу севера.